Pocetna Kultura Obrisana elitna plejada ljudi

Obrisana elitna plejada ljudi

391
1
Podelite

– Hobi je postao pasija onog trenutka kada sam shvatio da neki učesnici Drugog svetskog rata iz našeg kraja imaju svu pažnju i vreme, pa i previše, dok neki jednostavno ne postoje nigde. I ne radi se samo o relaciji crveno – crno…- ističe za „Vesti“ Užičanin Aleksandar M.Ognjević, autor izložbe, istraživač i publicista koji živi i radi u Beogradu.

Izložba „Kraljevski vazduhoplovci, Užički vojni okrug 1912-1945.“ izazvala je veliko interesovanje na Trgu partizana u Užicu. Tema ove postavke je gotovo nepoznata javnosti. Dokumenta je Ognjević prikupljao u našim arhivima, bivšim republikama, zatim nemačkim, italijanskim, mađarskim, rumunskim, bugarskim, grčkim, pa do nacionalnih arhiva u Vašingtonu, Ričmondu i Australijskom nacionalnom arhivu.

Šta vas je posebno zainteresovalo za ovaj period?

Da, na moje veliko zadovoljstvo, izložba je izazvala veliku pažnju među građanima Užica i okoline. Zahvaljujući reportaži RTS-a i mnogim člancima po sredstvima javnog informisanja i na društvenim mrežama, značaj je svakako i širi.

Istraživanjem istorije vazduhoplovstva Kraljevine Srbije i Jugoslavije bavim se više od tri decenije. Članstvo u aero-klubu „Beograd“ bilo je svakako jedan od glavnih pokretača da se više zainteresujem za ovaj period istorije.

Šta ste saznali o tim ljudima iz našeg kraja koji su bili u najelitnijim jedinicama i da li je i za vas bilo iznenađenja u dokumentima ili na fotografijama?

Kada se bavite istraživanjem dela nacionalne istorije koji je da tako kažem do juče bilo tabu tema, naravno da iznenađenja ima na pretek. Za početak, cifra od gotovo 90 ljudi u najelitnijem rodu vojske iz jednog, u tom periodu, ruralnog kraja.

Još veće iznenađenje bilo je kada sam video kakve su karijere imali i kakav su trag za sobom ostavili i u miru i u ratu. Šestorica letača su položila svoje živote u Aprilskom ratu 1941. godine, a više desetina uzelo aktivno učešće. Užičani, nažalost, o tim ljudima ne znaju gotovo ništa.

Kakav je odnos bio tadašnje države prema njima, ali i zašto su izostala istraživanja o ovom delu naše istorije?

Ako se uzme u obzir, da su gotovo svi koji nisu bili odvedeni u zarobljeničke logore, kao aktivni oficiri i podoficiri Vazduhoplovstva vojske Kraljevine Jugoslavije, stupili u redove generala Mihailovića, svaki komentar je suvišan.

Da su kojim slučajem imali veze sa Užičkom republikom ili Kadinjačom, za njih bi bilo mesta u pobedničkom pisanju istorije. Ovako, sa prefiksom kraljevski ispred svojih činova, imena i obraza, nisu bili pogodni, pa čak ni oni iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, a da ne pričam o onima koji su poginuli u Aprilskom ratu.

Da li biste neke od tih ljudi posebno izdvojili i zašto?

Oni su za mene svi posebni! Samo bih napomenuo, koliko ljudi iz Užica i okoline zna ili je čulo za kapetana druge klase pilota Miljka Vračarića iz Kremana? Znaju li da je jedini Srbin koji je nosilac prestižnog Krsta za posebne letačke zasluge (DFC – Distinguished Flying Cross)? 99,9 odsto njih, na žalost, ne.

Koje ste sve arhive posetili i šta je po vama najznačajnije do čega ste došli u dokumentima?

Za početak sve domaće, kao i arhive bivših republika, zatim nemački, italijanski, mađarski, rumunski, bugarski, grčki, pa do nacionalnih arhiva u Vašingtonu, Ričmondu i Australijskog nacionalnog arhiva. Verovatno sam nešto i preskočio u nabrajanju. Znači, sve relevantne domaće i svetske ustanove.

Kako ste dolazili do fotografija, dokumenata, svedočanstava….?

oliko ih imate i da li je sve to zahtevno za obradu i čuvanje?
Nešto preko raznih arhiva, delom preko prijatelja u zemlji i inostranstvu sa kojima sarađujem decenijama, nekada i po raznim aukcijama na internetu. Najviše svakako obilazeći decenijama veterane, dok ih je još bilo među nama i naravno preko njihovih porodica i familija. Radi se o velikom broju fotografija i raznih dokumenata. Nije posebno zahtevno, samo se dobro mora voditi računa o načinu obrade i čuvanja.

Kakvi su vam planovi za naredni period s obzirom na saradnju koju imate sa Istorijskim arhivom Užice? Da li ćete na ovu temu nešto publikovati?

Naravno, zahvaljujući odličnoj saradnji sa Istorijskim arhivom Užice i direktorom gospodinom Željkom Markovićem i preko njih sa Vojnim arhivom iz Beograda, u planu je izdavanje istoimene publikacije, uz Božiju pomoć do kraja godine.

Da li je u vašem slučaju hobi postao pasija i kako to objašnjavate ?

Moglo bi se tako reći, hobi je postao pasija onog trenutka kada sam shvatio da neki učesnici Drugog svetskog rata iz našeg kraja imaju svu pažnju i vreme, pa i previše, dok neki jednostavno ne postoje nigde. I ne radi se samo o relaciji crveno – crno…

Šta biste još izdvojili?

Nadam se da na ovakav način još uvek može da se veže pažnja mladih ljudi, da se osvrnu i pogledaju po svojim familijama, komšiluku ili u društvu u kome se kreću, ima li još negde neko koga su obrisali ili gurnuli na marginu, a vredan da njegovo ime i delo ne budu zaboravljeni. Jer, samo je zaborav gori od smrti…

Miljko J. Vračarić iz Kremana, pilot, jedini Srbin nosilac prestižnog odlikovanja Krsta za posebne letačke zasluge (DFC). (Aleksandar Kolo)

Radovan I. Kljajić iz Bajine Bašte, lično primio zlatni pehar od maršala Montgomerija na Srednjem istoku 1942. godine. (Porodica)

Todor V.Đurić iz Duba, izviđač, umro u zarobljeničkom logoru Osnabrik juna 1941. godine. (Porodica)

Janko M. Markićević iz Pilatovića, pilot iz Prvog svetskog rata, jedan od osnivača Kraljevskog aero kluba i Aeroputa, umro u Švajcarskoj 1944.godine. (Aleksandar Ognjević)

Miloje I. Milekić iz Mokre Gore, prvi školovani mehaničar u Kraljevini Srbiji, učesnik Prvog i Drugog svetskog rata, umro u zarobljeništvu u Nemačkoj 1945. godine. (Vojni arhiv)

Milenko M. Milivojević iz Sevojna, instruktor, pilot lovac, poginuo u vazdušnoj borbi sa Nemcima iznad Podgorice aprila 1941. godine. (Vojni arhiv)

Janićije M. Korać iz Rasne, pilot, poginuo na ratnom zadatku aprila 1941. godine na ratnom letelištu Davidovac kod Paraćina. (Vojni arhiv)

Još veće iznenađenje bilo je kada sam video kakve su karijere imali i kakav su trag za sobom ostavili i u miru i u ratu. Šestorica letača su položila svoje živote u Aprilskom ratu 1941. godine, a više desetina uzelo aktivno učešće. Užičani, nažalost, o tim ljudima ne znaju gotovo ništa.

Bez razlika u činu ili položaju

Bili su zastupljeni u svim vazduhoplovnim granama, službama i na mnogim dužnostima. Od načelnika Operativnog štaba Komande Vazduhoplovstva vojske Kraljevine Jugoslavije, hidro pilota, vojnih, diplomiranih, rezervnih, pa do pilota lovaca, instruktora letenja, fabričkih i testnih pilota, mornaričkih, vojnih i armijskih oficira izviđača, mehaničara…Bez razlika u činu ili položaju, ginuli su na letačkim dužnostima u miru i ratu, navodi Ognjević.

1 komentar

  1. Od sirotinje bezali u vojsku. Sad se bezi iz zemlje ludaka. Nisu deca vise blesava da slusaju i gledaju price o cetnicima i partizanima dok zivot prolazi.

Ostavite odgovor