-Iza tog slavlja i mitinga u gradu je ostao trg, kakav Užice do tada nije ni sanjalo- navedeno je 1961.godine u „Vestima“
Za generacije koje nisu bile rođene, ali i za one koji se ne sećaju najveće svečanosti koja je održana u tadašnjem Titovom Užicu, podsećamo na događaje kada je ovaj grad bio u centru svetske pažnje. Svi korišćeni podaci su zahvaljujući Istorijskom arhivu Užice koji u svojim dokumentima čuva sećanje na početak jula 1961.godine kada je otvoren Trg partizana, na posetu predsednika Josipa Broza Tita kada se okupilo oko 200.000 ljudi iz cele tadašnje Jugoslavije i sveta, ali i na druge brojne manifestacije. Svečanosti su prisustvovali i šefovi diplomatskih misija akreditovanih u Beogradu i strani vojni atašei, tačnije ambasadori 24 zemlje i otpravnici poslova 15 država, a izveštavalo je 200 domaćih i stranih novinara.
U celoj Srbiji je 1961. godine obeleženo 20 godina od ustanka partizanskih odreda. Centralni komitet Saveza Komunista Srbije utvrdio je Republički program proslave.„Proslava dvadesetogodišnjice ustanka ima za cilj da evocira uspomene na događaje koji su se odigrali u toku 1941. godine, da se kroz razlitčite forme u proslavu uključe najširi slojevi građana, naročito omladine i da se istaknu dostignuća socijalističke izgradnje. U proslavi učestvuju Savez komunista, Socijalistički savez, Narodna omladina, Savez Sindikata Jugoslavije, Jugoslovenska narodna armija, fiskulturne i sportske, prosvetne, stručne i druge organizacije. Takođe i druge razne ustanove i institucije (radničke i narodni univerziteti, domovi kulture, zadružni i omladinski domovi, muzeji, biblioteke, kao i Univerzitet, fakulteti i škole. Po programu dvadesetogodišnjica ustanka treba da se obeleži u svakom mestu na najsvečaniji način i to Centralna svečanost održaće se 3. i 4. jula u Titovom Užicu. Tom prilikom otkriće se spomenik, otvoriti Muzej revolucije, organizovati veliki miting i razni kulturno-umetnički i sportski programi. Značajnije manifestacije biće prenošene preko radija i televizije. Prilikom organizovanja raznih lokalnih manifestacija voditi računa da one ne budu u vreme prenosa proslave iz Titovog Užica.“ , navedeno je u dopisu CK SKS od 1960.godine.
U periodu od novembra 1958. do juna 1961. godine, u Užicu je izgrađen centralni gradski Trg, pod imenom Trg partizana. Programom proslave predviđeno je da se na Trgu, kao centralni vid događaja otkrije spomenik vođi ustanka i revolucije Josipu Brozu. Proslava u Užicu okupila je do tada najveći broj zvaničnika i građana na jednom mestu u dotadašnjoj Jugoslaviji. Drugog jula u Užice je stigao Aleksandar Ranković, potpredsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata. Na Trgu ga je dočekao Rajko Ječmenica, predsednik Narodnog odbora opštine. Istog dana, a i sutradan, u Užice su doputovali drugi tadašnji državni rukovodioci, delegacije iz raznih krajeva države i inostranstva, predstavnici verskih konfesija i druge ličnosti iz javnog i društvenog života.
Svečanost je zvanično počela 3. jula oko 11 časova, kada je na Trgu partizana, po utvrđenom programu proslave, Aleksandar Ranković otkrio spomenik Josipu Brozu Titu. Ranković je, između ostalog, tom prilikom rekao:“ Ovaj spomenik slobode, spomenik naše vere u socijalističku budućnost, spomenik bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda, spomenik narodne ljubavi, predajemo gradu koji časno nosi Titovo ime. Ovaj spomenik podsticaće sadašnje i buduće generacije na revolucionarnost i stvaralaštvo, razvijaće ljubav za našu domovinu.“
Na svečanosti su prisustvovali kako je navedeno Petar Stambolić, predsednik Savezne Narodne skupštine, Rodoljub Čolaković, potpredsednik Saveznog izvršnog veća, predsednici skupština narodnih republika Vladimir Bakarić, Miha Marinko, Đuro Pucar Stari, Blažo Jovanović i Lazar Koliševski, predsednik Saveza sindikata Jugoslavije Svetozar Vukomanović Tempo, državni sekretar za poslove Narodne odbrane Ivan Gošnjak, članovi Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije Franc Leskošek i Veljko Vlahović, predsednik Izvršnog veća Srbije Miloš Minić, načelnik Generalštaba Ljubo Vučković sa generalima, dr. Ivan Ribar i drugi visoki državni i politički rukovodioci. Zbor su pratili i patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin German, poglavar islamske verske zajednice reisul-ulema Sulejman efendija Kemura i veći broj istaknutih javnih i kulturnih radnika. Svečanosti su prisustvovali i šefovi diplomatskih misija akreditovanih u Beogradu i strani vojni atašei, tačnije ambasadori 24 zemlje i otpravnici poslova 15 država. Iz inostranstva su doputovale delegacije narodnooslobodilačkih armija Alžira, Bugarske, Francuske, Finske, Gane, Gvineje, Grčke, Indonezije, Italije, Liberije, Malija, Mađarske, Nigerije, Poljske, Rumunije, Sijera Leone, Sovjetskog Saveza i Ujedinjene Arapske Republike. U Užice su doputovali i predstavnici međunarodnih boračkih organizacija Svetske federacije bivših boraca, Međunarodne federacije učesnika pokreta otpora i Međunarodne konfederacije ratnih zarobljenika. Za domaćine je bila posebna čast da ugoste majora Bil Džonsa, koji se tokom 1943. godine padobranom spustio među grmečke pripadnike partizanskog pokreta.
Trećeg jula u 17 časova, u prisustvu Aleksandra Rankovića, otvoren je Muzej ustanka 1941. Muzej je otvorio Otmar Krajačić, general-pukovnik.
Miting u Krčagovu počeo je 4. jula u 11 sati , na prostoru između Pekare „Sreten Gudurić“ i Preuduzeća „Prvi partizan“. Bio je to centralni događaj kojim se obeležavao tadašnji praznik. Josip Broz i njegova supruga Jovanka, stigli su nešto pre 11 časova na otvorenu prugu u Krčagovu, kod Užica. Zajedno sa njima doputovali su predsednik Narodne skupštine Srbije i sekretar CK SK Srbije Jovan Veselinov sa suprugom, državni sekretar za inostrane poslove Koča Popović, generalni sekretar predsednika Republike Bogdan Crnobrnja i general-potpukovnik Milan Žeželj. Predsednika Republike je na stanici pozdravio sekretar Sreskog komiteta Saveza komunista Srećko Nedeljković. Kroz špalir pionira i omladinaca, koji su ih zasipali cvećem, predsednik Tito i gosti uputili su se prema bini na padini brežuljka u Krčagovu, gde je veliki miting održan. Vojna muzika intonirala je himnu, pa je zatim predsednik Tito izvršio smotru počasnog bataljona. Pojava predsednika izazvala je eksploziju oduševljenja.
Predsednik Tito u Krčagovu govoreći o posleratnom razvitku i problemima koji otežavaju brži razvoj socijalističkih društvenih odnosa upozorio je rečima:
„Kao što se mora brinuti o tome da okviri plana kao i njegovi instrumenti ne ugrožavaju i ne sputavaju samoupravna prava i inicijativu neposrednih proizvođača, isto tako se mora, radi uspešnijeg izvršenja planskih zadataka, voditi računa i o tome da se pod plaštom samoupravnosti ne razviju razne negativne pojave, lokalističke i druge štetne tendencije koje bi ometale sprovođenje usvojenih ciljeva naše politike privrednog i društvenog razvoja.“
Prvi put je u govoru istakao značaj buduće Konferencije neangažovanih zemalja, koja se u septembru održavala u Beogradu. Tito je u Užicu zvanično sa ovoga skupa uputio i proglas budućeg Pokreta nesvrstanih.
Tačno u 12,20 časova Tito se dovezao pred Muzej ustanka 1941. godine. Sa njim u pratnji bili su Aleksandar Ranković, Jovan Veselinov, Ivan Gošnjak, Srećko Nedeljković, Koča Popović i Slobodan Penezić Krcun. Delegacija je zatim posle 12,30 časova, stigla na Trg partizana, usput praćena burnim aplauzima i obasipana cvećem. Broza su pred Trgom, gde je postavljen njegov spomenik, pozdravili Petar Antonijević, sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista, Olga Živković, potpredsednik Narodnog odbora sreza, Dragutin Maksimović, potpredsednik Narodnog odbora opštine, Petar Vitorović, predsednik Sindikalnog veća Užica, arhitekte i predstavnici preduzeća koje je gradilo Trg. Dok je Tito prilazio spomeniku, mnoštvo sveta ga je pozdravljalo na ulici i sa balkona okolnih zgrada. Očigledno impresioniran izgledom trga, Tito je u razgovoru rekao da mu se neobično dopadaju arhitektonska rešenja, kao i čitav ambijent oko trga. Tom prilikom, gledajući prema brdu Zabučju, koje se izdiže prema trgu iznad Đetinje, dodao je: „Trebalo bi svakako ostaviti otvoren ovaj vidik, neka ovako izgleda i u budućnosti.“ Tokom boravka u Užicu primio je i povelju Svetske federacije bivših boraca, koju mu je predao generalni sekretar Federacije Norman Akton.
Grad Užice tih dana nije predstavljao samo lokalnu prošlost, Jugoslaviju, Srbiju, Savez komunista, predstavljao je na kraju iskaz smisla partizanske borbe. Zbog toga je bilo izuzetno važno kakvu će opštu sliku grad pružiti i kakav će to utisak ostaviti na sve posetioce, od zvaničnih gostiju, do samih građana. Na lokalnom nivou to je značilo izvršenje čitavog niza zadataka kojima bi se doprinelo opštoj pozitivnoj slici celokupne atmosfere. Čitav niz komunalnih pitanja iskrsao je u prvi plan. Grad je morao izgledati svečarski, čitav gradski ambijenat trebao je da poprimi jedan scenski karakter. Pre samog posla ukrašavanja grada moralo je da se ukloni i popravi sve što je moglo ostaviti utisak nebrige i zapuštenosti . Naročito je bio bitan prilazni put Užicu iz pravca Čačka, jer je njime pristizao najveći broj zvaničnih gostiju, ali i sređivanje objekata i ulica.
Za ukrašavanje upotrebljeno je ukupno 1685 jugoslovenskih zastava, 1675 partijskih zastava, 6 republičkih, dve značke , 15 visećih transrarenata…. Zastavu dugačku 60, a široku devet metara izradila je konfekcija „Desa Petronijević“ iz Užica. Ta zastava padala je preko cele zgrade „Kula“. Na ulascima postavljeni su slavoluci i kapije, transparenti na ulicama, više kompozicija na Trgu partizana, na Karauli, Dovarju, Malom Zabučju, metalni jarboli na Bioktošu i na Starom gradu. Pored toga, postavljeno je 144 zastave na jarbolima u slobodnoj kompoziciji, 121 zastava na jarbolima, kao i mnoštvo zastava u buketima. Glavna ulica i celo Krčagovo su ozvučeni. Jedno od zajedničkih upozorenja svih članova komisije bila je molba posetiocima da vode računa o travnatim površinama na novom Trgu, odnosno da “ne gaze travu“. Ukupna količina upotrebljenog materijala za dekoraciju, tada malog grada, kao što je bilo Užice, govori o tome koliko se ozbiljno pristupilo tom poslu.
Ko god je želeo na proslavu dobijao je kartu sa tačno naznačenom vrstom prevoza, vremenom polaska i povratka. Svako vozilo imalo je redara. Sela, varošice, radni kolektivi, omladinske organizacije i grupe građana dolazile su na proslavu sa muzikom. Meštanima sela oko Užica i nekim omladinskim organizacijama nije bio potreban prevoz, išli su pešice. Iz opštine Arilje stiglo je na proslavu 4.000 ljudi, iz Požege 13.000, iz kosjerićke opštine 4.000, iz čajetinske oko 5.000, bajinobaštanske oko 6.000, pribojske preko 5.000, prijepoljske oko 3.000 ljudi i toliko iz opštine Nova Varoš.
Trećeg jula 1961. godine, uveče, na Trgu partizana priređen je veliki vatromet. U okviru programa nastupili su i dramski umetnici Ateljea 212. U sedam kafana u gradu, u hotelu Palas, Gradskoj kafani, bašti Bioskopa Zlatibor, dvorištu Gimnazije, kafani Proleće u Krčagovu, bašti Doma JNA i u hotelu Zlatibor, 4. jula 1961.godine nastupali su poznati pevači zabavnih i narodnih pesama iz cele tadašnje države. Na stadionu 24. septembar nastupali su ansambli narodnih igara i pesama. Za ljubitelje fudbala, atletike, vaterpola, rukometa i plivanja bilo je puno zanimljivih susreta. Odigrane su fudbalske utakmice između Partizana iz Beograda i Nogometnog kluba Velež iz Mostara, a zatim i između zagrebačkog Dinama i novosadske Vojvodine. Od rukometaša nastupile su ekipe Partizana iz Bjelovara, Borca iz BanjeLuke, Rabotničkog iz Skoplja i Crvene zvezde iz Beograda, zabeleženo je u dokumentima Istorijskog arhiva Užice.
„Vesti“navode da su u vreme mitinga i proslave, na samomTrgu, sva mesta bila popunjena i da su svečanosti prisustvovali mnogobrojni gosti naše prve ratne republike. U znak sećanja na Užičku republiku, u Užicu je 1961. godine organizovan miting i slavlje, kakvo dotadašnja država Jugoslavija nije videla. Iza toga slavlja i tog mitinga u gradu je ostao trg, kakav Užice do tada nije ni sanjalo.
MEDIJI
Proslavu je pratilo i o njoj izveštavalo 200 domaćih i stranih novinara. Među 43 strana novinara za inostrane listove i radio-stanice, nalazili su se i dopisnici velikih agencija: AFP, TASS, Junajtedpres, Nove Kine, zatim specijalni dopisnici iz Ujedinjene Arapske Republike, Alžira, Sudana, Turske, i Brazila, kao i dopisnici francuskog Monda i moskovske Pravde. Tri inostrane televizijske kompanije pratile su zbivanje u gradu Nezavisna britanska televizijska mreža, Foks i Tele-njuz, TV kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država.
Prevoz i smeštaj učesnika
Za prevoz učesnika angažovano je 380 autobusa i teretnih kamiona, kao i 11 železničkih kompozicija. Učesnici proslave počeli su da pristižu već prvih dana jula. U šatorskom naselju Užička republika na Beloj Zemlji smešteno je bilo oko pet hiljada mladih iz cele zemlje, članova raznih sportskih i drugih društvenih organizacija, u Adi je boravilo preko četiri hiljade članova boračkih organizacija i predstavnika tadašnjih radnih kolektiva. Za smeštaj učesnika proslave angažovani su bili svi raspoloživi kapaciteti.
