Pocetna Kultura Užice u Drinskoj banovini (1929-1941) i veze sa Sarajevom   

Užice u Drinskoj banovini (1929-1941) i veze sa Sarajevom   

394
0
Podelite

U Jokanovića kući otvorena je izložba povodom 75 godina rada Narodnog muzeja “Užice u Drinskoj banovini (1929-1941)” koja govori o kulturno-prosvetnim i ekonomskim vezama Užica i Sarajeva kao centra Drinske banovine.

Autori Izložbe koju Užičani mogu videti do 12. avgusta  su  Stanojka Milivojević, istoričar, muzejski savetnik i Nemanja Obradović, istoričar kustos Narodnog muzeja u Užicu.

Drinska banovina je bila jedna od devet banovina Kraljevine Jugoslavije koja je zauzimala centralni i najpovoljniji položaj sa Sarajevom kao administrativnim, privrednim i kulturnim centrom, nastala je ukazom kralja Aleksandra  3. oktobra 1929. godine.

Blizina granice sa istočnom Bosnom i vekovna upućenost stanovništva  zapadne Srbije  sa ovim krajevima uslovila je tešnje kulturne, obrazovne i privredne veze između Užica i Sarajeva, a njihovom usponu naročito trgovine doprinosi pruga uskog koloseka Beograd – Sarajevo i gradnja pruge Užice-Višegrad 1925. godine.

Direktorka Narodnog muzeja Slavica Stefanović uz pozdravne reči podsetila je na jubilej Narodnog muzeja i obeležavanje godišnjice nizom programa među kojima je i izložba “Nakit kroz vreme” otvorena  pre par dana u Muzeju. Ona je izrazila očekivanje da će izložba “Užice u Drinskoj banovini” koja svedoči o bliskim vezama Užica i Sarajeva do kraja godine biti održana  u Sarajevu.

– Cilj izložbe je uspostavljanje pokidanih veza i prekogranične saradnje sa institucijama kulture iz Bosne i Hercegovine. Kulturna saradnja uspostavlja se posle više decenija zahvaljujući istraživanju koje su naše kolege  sprovele u Arhivu BiH, Muzeju Sarajeva, Istorijskom arhivu Sarajeva, Muzeju književnosti i pozorišne umetnosti BiH – naglasila je Stefanović govoreći o projektu koje je podržalo republičko Ministarstvo kulture.

Izložbu je otvorio istoričar, prof.dr. Predrag Marković koji je rekao da su veze dva grada Užica i Sarajeva koja i geografski liče, pokidane u nesrećnim devedesetim godinama i  da je stvaranje banovina od strane kralja Aleksandra 1929. godine predstavljao pokušaj brisanja nacionalnih granica.

– Banovine su namerno napravljene kao administrativne  jedinice sa mešovitim stanovništvom kako bi u budućnosti kao  privredne i saobraćajne celine prevazišle nacionalne granice.  Drinska banovina je  tako napravljena da obuhvati tri vere u kojima bi solidanost stanovništva prevazilazila nacionalno. Razlika između banovina i republika jeste što su republike nacionalne države dok su banovine više ličile na modernu koncepciju zajednice  – dodao je Marković.

O ideji zajedništva na izložbi svedoči i sokolska zastava, simbol sokolskog pokreta koji je bio jugoslovenski pokret, jer je organizacija sokola bila političko-sportska organizacija koja je imala za cilj razvijanje duha zajedništva kroz sport. Marković je dodao da  je izložba  u Jokanovića kući  verovatno prva na ovim prostorima koja pruža važno svedočanstva o vremenu zajedništva ili  pokušajima zajedništva kome su zadata  dva snažna udarca – Drugi svetski rat i ratovi devedesetih.

– Koliko god neko  misli da su naša braća naši neprijatelji, mi smo naši i to je naše nasleđe –  rekao je Marković i poručio da je   izložba u Užicu veoma važna za obnavljanje zajedničkog kulturnog prostora.

Gradski većnik za društvene delatnosti Ratko Trmčić naveo je da izložba  “Užice u Drinskoj banovini” donosi važne informacije o vezama Užica i Sarajeva i da posetioci imaju priliku da iz različitih perspektiva sagledaju položaj Užica, jednog od tri okružna inspektorata pored Tuzle i Šapca u Banovinei i dobiju odgovore na pitanja kako se do Drugog svetskog rata živelo u gradu na Djetinji.

Svečanosti otvaranja u Jokanovića kući prisustvovali su direktorka Arhiva BiH Danijela Mrda i zamenici direktora Šimun Novaković i Milan Milinković. Izložba je otvorena do 12. avgusta.

Ostavite odgovor