Pocetna Društvo Kanački: Najvažnije je poverenje stanara

Kanački: Najvažnije je poverenje stanara

1565
0
Podelite

– Stanari moraju da vide i osete da profesionalni upravnik želi nešto na bolje da promeni i da niko nikog ne vara. Da sve bude transparentno, uključujući svakodnevan uvid u trošenje novca sa računa – navodi za “Vesti” profesionalni upravnik više užičkih zgrada Zoran Kanački koga  sugrađani poznaji i kao sportskog novinara

Sportski duh Zorana Kanačkog ne napušta ni kao profesionalnog upravnika. Njegova zgrada u Ulici Lazara Mutapa 8 jedna je od najbolje uređenih u Užicu. Doživela je preporod kada se komšija Kana prihvatio posla. Uspešan je zato što se trudi da u njegovoj zgradi bude kao u svojoj kući.  Njegove kvalitete i organizacione sposobnosti prepoznale su mnoge stambene zajednice koje ga sve više angažuju da brine i o njihovim zgradama.

Sve veći broj stambenih zgrada u Užicu suočava se sa velikim problemima, kakva su zapažanja vas kao profesionalnog upravnika na terenu?

 Sve što ne valja u našim stambenim zgradama, dolazi sada na naplatu zbog ranijeg izostanka decenijskog ulaganja.  Užičke zgrade građene su uglavnom sedamdesetih i osamdesetih godina, održavane su kako su (ne) održavane. Ljudi danas žive u ogromnoj zabludi da će neko drugi umesto njih uložiti sredstva u zgrade u kojima su vlasnici stanova.

Kakva je cenovna politika održavanja, kako je ocenjujete?

Cene koje je doneo grad Užice za tekuće i investiciono održavanje su najverovatnije donete s obzirom na stanje u državi, kako stanari ne bi bili mnogo opterećeni. Jeste “zlatno doba”, ali su primanja ljudi i dalje mala. Trenutno je 8,9 dinara i važi za sve zgrade i one koje su stare 30 godina koliko i njihov lift. Za stan od 60 kvadrata zgradi sa liftom koji je star preko 30 godina izdvaja se 700 dinara mesečno ili 8.400 dinara na godišnjem nivou.  Zamislite zgradu od 70 stanova gde svaki stan zavisno od kvadrature odvoji 700-900 dinara na mesečnom nivou odvoji 500 evra pa puta 12 meseci to je 6000 evra. Dodatna ulganja uvek znače diskusiju i obrazloženje.

Kakva su vaša iskustva u zgradi u kojoj ste prvo bili komšija-upravnik i objasniste nam pojmove tekuće i investiciono održavanje?

Tekuće održavanje je održavanje zgrade u stanju kakvom jeste i popravka niza kvarova kako  ne bi došlo do propadanja.  Investiciono održavanje je zamena fasade, liftova, krova i to su velike investicije. Pomenuli smo 8,9 dinara po kvadratu za zgradu koja ima lift i stara je preko 30 godina. Hajdemo da izglasamo 15 dinara i eto povećanja fonda za našu zgradu. U Lazara Mutapa dogovorili smo da svi godinu i po dana  izdvajanje po 1500 dinara mesečno bez obzira na kvadraturu stana, ili 18.000 dinara godišnje.  I uradili 700 kvadrata fasade. Odgovorno tvrdim da ukoliko je kvadrat u Lazara Mutapa bio 500 evra, sada je sigurno 600 evra zahvaljujući ulaganju stanara.

Koji su problemi najizraženiji, fasada, krov, instalacije,  liftovi, parking ili je možda bolje da zastanemo, jer nećemo imati dovoljno prostora za nabrajanje u novinama?

Fasade su u katastrofalnom stanju, kao i zajednički hodnici, liftovi koji se često kvare, jer su u upotrebi od sedamdesetih i osamdesetih godina. Radni vek liftova je 25 godina, ali oni rade preko četrdeset leta. Naravno, veliki problem je i nedostatak dobrih majstora   ne samo za liftove, već i vodoinstalatera, keramičara, jer često stanari u upravniku vide hausmajstora.

Šta može biti prednost za naš grad kada je održavanje zgrada u pitanju?

U odnosu na druge sredine  prednost našeg grada jeste zato što postoji JP “Stan”, ali ni ovo preduzeće  ne može da pokrije sve probleme usled manjka ljudstva. Poznato je da postoji dosta dotrajalih krovova, ali “Stan” ne može da uradi više od 3-4 krova u sezoni zbog previše posla i malo ljudi.

Kakva su vaša iskustva i kako ocenjujete saradnju sa stambenim zajednicama, koliko je bitna transparentnost računa?

Čini mi se da i dalje  ima mnogo nezainteresovanih stanara i ljudi koji žive u prošlim vremenima kada su stanovi bili državni što nije dobro. U međuvremenu smo postali  vlasnici, što znači  preuzimanje pune odgovornosti za svoju zgradu. Stanari moraju da se dogovore šta žele. Lično imam dobru saradnju sa stambenim zajednicama u kojima sam profesionalni upravnik. Trudim se da stanare maksimalno motivišem i zainteresujem. Stanari moje stambene zajednice imaju šifru mejla i svakoga dana mogu da vide stanje na računu i provere kako se troše sredstva zgrade, da li je plaćena struja, majstori, kakvo je stanje…

Šta se događa ukoliko nema neophodne većine za sanaciju problema u zgradi, nekada su u pitanju novčano vredne odluke od par miliona dinara za investicije?

Za sve odluke koje se tiču novca mora odlučiti dvotrećinska većina. Ali kako da donesemo značjnu odluku ako ima dosta nezaintersovanosti, recimo ako ne radi lift koji košta 4,5 miliona i treba doneti odluku Zakon o stanovanju je predvideo da po članu 43. stanare koji se ne pojave na tri sednice stambene zajednice proglasi nedostupnim sve do trenutka dok se ne pojave na sastanku, jer do tada  nemaju pravo glasa.  Odluke donose stanari koji su zainteresovani  da njihova zgrada ne propadne i da se ne sruši. Stambena zajednica snosi punu odgovornost recimo za stanje fasade i ukoliko se uruši i nekoga povredi odšteta se solidarno plaća o čemu svedoči i do sada donetih par sudskih presuda.

Gde počinje vlasništvo stanara?     

Vlasništvo stanara nije na njegovim kućnim vratimam – vlasništvo je na ulasku u zgradu. Zatim na zemljištu za redovnu upotrebu i tu je  vlasništvo stanara. Moramo da podignemo ne samo svest o stanovanju, nego i o pripadnosti našoj zgradi, mesnoj zajednici, gradu, državi i onda može da nam bude bolje.

Koliko ste kao profesionalni upravnik, ili kao zanimanje  u mogućnosti da utičete na donošenje izmena, ili novih komunalnih odluka u lokalnoj samoupravi?

Ne možemo da utičemo na ove odluke niti nas ko pita niti zove. Postoji, dosta nelogičnosti u nekim odlukama. Recimo nema ko da pokosi travu! Odete u Petu upravu i uputite zahtev, a oni vam kažu da to ne spada u program  održavanja. Recimo slučaj u Ulici Kralja Petra 70,  gde se održavaju tri zgrade, a četvrta kao da ne postoji! Samo što je na njoj slovo G, a prethodne tri su obeležene  slovima A,B,V. Ove tri se održavaju,  šiša trava, a kada se dođe do četvrte tu kosidba prestaje.

Postoje programi energetske efikasnosti, jedna od mera su i subvencije za zamenu dostrajale stolarije. Na kakve probleme nailazite? 

I meni kao profesionalnom upravniku upućeno je par poziva i ljudi traže upotrebnu ili građevinsku dozvolu zgrade u kojoj žive. U listu nepokretnosti stoji da li zgrada ima upotrebnu dozvolu ili nema. Zar ne može bilo ko iz urbanizma da pogleda koja zgrada ima ili nema dozvolu? To se ne dešava. Onda morate da odete u Istorijski arhiv i tražite, a ukoliko dozvole nema, onda idete dalje u katastar i tako redom. Zbog čega postoji E-uprava?Zašto komplikujemo kada ne treba da bude tako? Proveravao sam Trg partizana i zgrade na njemu imaju upotrebnu dozvolu  i pre će bez upotrebne dozvole biti nove zgrade sa novijim datumima  gradnje. Valjalo bi ovu proceduru pojednostaviti, jer stanari traže od upravnika da uradi ovaj posao, a onda upravnih zove jednu, drugu, treću adresu…

Šta je važno reći stanarima, kakav je vaš pristup ljudima koji očekuju da profesionalni upravnik brine o njihovoj zgradi?

Na sastanku stambene zajednice  uvek govorim “mi”. Smatram da su mi stanari poslodavci, da me plaćaju,  i ja to uvek cenim. Važno je da uvek treba da kažu šta žele i da zajednički tražimo rešenje kao i da predoče šta im smeta. Uvek sam spremam na argumentovanu kritiku sopstvenog rada, ali postoje i kritizeri, a jedna lepa izreka o njima kaže  “Svi bi da parkiraju kola u hladovinu, ali neće niko da zasadi drvo”.

Rang lista

Na prvom mestu fasade, a na drugom liftovi dok bi ubedljivo na prvo mesto stavio nedostatak svesti o bitnosti rešenja problema u zgradi.

Vojni stanovi

Zgrada u kojoj živim ima problema sa Vojno-građevinskom direkcijom i sudim se sa njima.  Oni imaju četiri vojna stana u Lazara Mutapa 8 i po ugovoru ne plaćaju investiciono održavanje, stanari su u zakupu, a Uprava za infrastrukturu je vlasnik. Stanari plaćaju tekuće održavanje, upravnika,  ali invensticono održavanje plaća vlasnik. I zato smo na sudu ….

Tekuće i investiciono

Tekuće održavanje je održavanje zgrade u stanju kakvom jeste i popravka niza kvarova da ne dođe do propadanja.  Investiciono održavanje je zamena fasade, liftova, krova i to su velike investicije. Stanari mogu da kažu da je malo ili mnogo 8,9 dinara po kvadratu za zgradu koja ima lift i stara je preko 30 godina. Dodatna ulaganja znače uvek diskusiju i obrazloženje.

Kritizeri

Uvek sam spremam na argumentovanu kritiku sopstvenog rada, ali postoje i kritizeri, a jedna lepa izreka o njima koja kaže  “Svi bi da parkiraju kola u hladovinu, ali niko od njih neće da zasadi drvo”.

Projekat “Zgrade – komšije pod istim krovom” sufinansira Grad Užice.

Stavovi izneti u podržanom projentu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor