Pocetna Društvo Proglas Pokreta nesvrstanih krenuo iz Užica

Proglas Pokreta nesvrstanih krenuo iz Užica

341
0
Podelite
Sa dočeka u Кrčagovu

Zahvaljujući Istorijskom arhivu Užice koji poseduje  Titov govor podsećamo na te događaje i objavljujemo njegov deo koji se odnosi na stvaranje Pokreta nesvrstanih odnosno zemalja koje nisu htele da pripadaju nijednom bloku, istorijske prilike u tom periodu, ali i značaj održavanja konferencije u Beogradu

Prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u septembru pre 60 godina u Beogradu. Pre toga, 4. jula 1961. godine Josip Broz Tito, predsednik SFRJugoslavije u svom govoru u Кrčagovu povodom otvaranja Trga partizana najavio je tu konferenciju i praktično prvi put uputio proglas Pokreta nesvrstanih iz tadašnjeg Titovog Užica.

Prema najavama u oktobru ove godine biće obeležen ovaj jubilej u Beogradu na državnom nivou gde će prisustvovati delegacije zemalja koje su činile Pokret nesvrstanih.

Zahvaljujući Istorijskom arhivu Užice koji poseduje  Titov govor podsećamo na te događaje i objavljujemo njegov deo koji se odnosi na stvaranje Pokreta nesvrstanih odnosno zemalja koje nisu htele da pripadaju nijednom bloku, istorijske prilike u tom periodu, ali i značaj održavanja konferencije u Beogradu.

-Naša zemlja je u posleratnom periodu postigla vanredno velike uspehe i u svojoj spoljnoj politici. Dosledno čuvajući svoju nezavisnost i samostalnost u svojoj spoljnoj politici, naša zemlja veoma uspešno sarađuje sa ogromnom većinom država svih kontinenata sveta.Ta saradnja se odvija na principu aktivne i miroljubive koegzistencije sa svim zemljama, bez obzira na razlike u njihovim društvenim sistemima, jer mi smatramo da je to jedina alternativa ako želimo da izbegnemo novu katastrofu.

Naša dosledna i uporna borba za likvidaciju kolonijalizma, za pomoć nerazvijenim zemljama, za ravnopravne odnose među narodima i državama, velikim i malim, za pravo svakog naroda da sam sobom upravlja, za razoružanje i zabranu nuklearnih proba i upotrebe tog strašnog sredstva u ratne svrhe itd., sve je to stvorilo veliki ugled našoj zemlji u svetu i mi taj ugled koristimo u prvom redu za to da bismo još efikasnije delovali u odbranu mira i za pobedu konstruktivnih principa koji čovečanstvu mogu osigurati mir i plodnu saradnju.

Titov govor 4. jula 1961.

Zbog takvog našeg nezavisnog stava, i otvorenog iznošenja raznih negativnih elemenata koji zaoštravaju međunarodnu situaciju, nas su često napadali sa raznih strana i pričinjavali nam ne male ekonomske i druge štete. Ali je ugled Jugoslavije zbog toga samo još više porastao, naročito među afričkim, azijskim i drugim zemljama, a osobito onima koje nisu vezane za blokove.

Atlanska povelja bila je obećanje narodima i u Evropi i u kolonijama da će im pobeda saveznika obezbediti slobodu samoodlučivanje i nezavisnosti. Tu su povelju pozdravili posebno kolonijalni narodi, ali su se ubrzo i razočarali, jer su uviđali da se od te Povelje odstupa kada se radi o njihovoj nezavisnosti. Oni su se u praksi ubedili već tada da, kad se radi o njima, realizacija principa Atlanske povelje zavisi u prvom redu od njih samih, od njihove uporne borbe za ostvarivanje nezavisnosti i po cenu najvećih žrtava. Ali svet ima i drugi mnogo značajniji dokument: Povelju Ujedinjenih nacija, donesenu 1945.godine. Realizacija njenih principa zavisi od samih članica UN, ali se oni takođe na razne načine izigravaju. Zato je danas neophodno osigurati pravilno izvršavanje principa Povelje Ujedinjenih nacija. Nezavisne zemlje se radi toga i ujedinjuju: da bi što efikasnije delovale u toj organizaciji, boreći se za njeno pravilno funkcionisanje i miroljubivo pristupanje rešavanju međunarodnih problema.

Ogromna većina čovečanstva strepi od posledica sadašnje zategnute međunarodne situacije i ne slaže se sa sadašnjom politikom hladnog rata i daljeg povećanja nepoverenja i napetosti u svetu. Pokazalo se, međutim,  da pojedine zemlje, mislim na neangažovane, ne mogu pojedinačno učiniti nešto efikasno u pravcu poboljšanja situacije, ma koliko njihovi stavovi bili pravilni i aktuelni: zato je potrebna jedinstvena energična akcija što većeg broja zemalja koje ne pripadaju blokovima- i to je i bio cilj sazivanja sastanka predstavnika vanblokovskih zemalja na najvišem nivou.

Predstavnici afrčkih zemalja u Užicu

Sastanak šefova neangažovanih zemalja ima za cilj da se učine krajnji napori da bi se sprečilo najgore i da bi se prodiskutovalo o tome kako da se izađe iz sadašnjeg ćorsokaka i da se omogući konstruktivno prilaženje rešavanju raznih međunarodnih problema. Taj sastanak je logična posledica dosadašnjeg bezuspešnog nastojanja velikih sila da same, bez učešća malih i neangažovanih zemalja, i van Ujedinjenih nacija, reše najbitnije probleme koji stalno ugrožavaju mir u svetu.

Sastanak najviših predstavnika vanblokovskih zemalja biće nastavak one akcije koju su pokrenuli petorica šefova država na petnaestom zasedanju Generalne skupštine UN, a koja je u jednoglasno prihvaćenoj rezoluciji predstavnika preko 28 država dobila punu moralnu podršku.

Кao što je poznato, u Кairu je rešeno da se konferencija šefova neangažovanih, odnosno nevezanih zemalja održi u našoj zemlji. Ta odluka znači veliko priznanje ulozi Jugoslavije u njenoj borbi za mir i međunarodnu saradnju, a sama konferencija biće od izvanredne važnosti za pobedu onih principa koji treba da osiguraju mir i miroljubivo rešavanje spornih međunarodnih problema.

Jasno je da i nevezane zemlje imaju i svoje posebne, specifične interese. Ali one imaju i mnogo čega što je od vanredne važnosti za sve i što je zajedničko ne samo određenom broju nevezanih zemalja već i čitavom čovečanstvu. To je u prvom redu njihova težnja i njihov interes za uspostavljanjem konstruktivne međunarodne saradnje i za nalaženjem načina da se izbegne katastrofa najveća od svih koje su ikada zadesile ljude na našoj planeti.

Pod izgovorom da afričkim zemljama preti opasnost od komunizma i da oni žele da je otklone, protagonisti izrabljivačke kolonijalne politike uporno nastoje ne samo da spreče proces dalje dekolonizacije nego i da se putem raznih pritisaka mešaju u unutrašnja  pitanja već oslobođenih, nezavisnih zemalja. To je ono što skoro sve afričke i azijske zemlje, u njihovoj težnji za nezavisnom spoljnom politikom i unutrašnjim razvitkom, odbija od blokovskog povezivanja. Sve su to problemi o kojima će se,  pored ostalog razgovarati na sastanku šefova nevezanih zemalja.

U današnje vreme se sve snažnije afirmiše ideja miroljubive i aktivne koegzistencije među narodima, bez obzira na to kakvi su unutrašnji  društveni  sistemi njihovih zemalja. Ti principi se ostvaruju u punoj meri naročito u našim odnosima sa većinom azijskih i afričkih zemalja, a i sa nekim zemljama Latinske Amerike, s kojima nas vezuju veoma prijateljski odnosi i plodonosna saradnja kako u bilateralnim odnosima tako i na međunarodnom planu- rekao je najavljujući prvu konferenciju u svom govoru Josip Broz Tito tokom posete Užicu.

  PRVA КONFERENCIJA U BEOGRADU

– Кao što je poznato, u Кairu je rešeno da se konferencija šefova neangažovanih, odnosno nevezanih zemalja održi u našoj zemlji. Ta odluka znači veliko priznanje ulozi Jugoslavije u njenoj borbi za mir i međunarodnu saradnju, a sama konferencija biće od izvanredne važnosti za pobedu onih principa koji treba da osiguraju mir i miroljubivo rešavanje spornih međunarodnih problema-rekao je u u svom govoru Josip Broz Tito pre 60 godina u tadašnjem Titovom Užicu najavljujući održavanje prve konferencije u Beogradu.

Ostavite odgovor