Sistem za kabasti otpad je uspostavljen, oprema je nabavljena, otvorena su reciklažna dvorišta, građani su edukovani za „narandžaste“ dane tako da je na komunalnim preduzećima Užica i Tuzle da nastave prikupljanje i tretman ovog otpada koji može biti i resurs za proizvodnju energije.
Na završnoj konferenciji projekta ,,Uspostavljanje sistema za održivo upravljanje kabastim otpadom, na teritoriji gradova Užica i Tuzle“(BWL) održanoj u Tuzli sumirani su rezultati, ali su iznete ideje i predlozi za buduće projekte u oblasti zaštite životne životne. Ovaj projekat realizovan je kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020, a partnerski su ga sprovodili Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko” Užice, JKP ,,Komunalac” iz Tuzle i Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle. Projekat je kofinansirala Evropska unija u okviru pretpristupne pomoći (IPA II).
Nosilac projekta je Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ Užice i kako je naveo mr Momir Milovanović, direktor – ovakvi projekti su za nas veoma važni, imamo izvanredne rezultate na terenu, ali nam je u planu da u narednom periodu osmislimo nove projekte i da zajednički rešavamo probleme u životnoj sredini.
U okviru projekta realizovane su sve planirane aktivnosti, a s obzirom da iz godine u godinu dobijaju projekte znači i da ih dobro sprovode, odnosno da oni imaju svoju primenu na terenu.
-Cilj nam je da budemo prvi kada je u pitanju životna sredina, primarna selekcija otpada na mestu nastanka i da u svakom novom projektu rešimo po jedan problem. Saradnja i realizacija Užica i Tuzle ogleda se i kroz ranije realizovane projekte primarne selekcije u osnovnim i srednjim školama, zatim u prigradskim naseljima, kao i kroz ovaj projekat rešavanja problema kabastog otpada. To pokazuju da na vreme možemo da identifikujemo i da rešavamo probleme – objasnio je za „Vesti“ Milovanović.
Konkretno što se tiče BWL projekta uspeli su da kabasti otpad zbrinu uspostavljajući sistem sa narandžastim kontejnerima, edukacijom građana,određenim lokacijama u gradskim i seoskim mesnim zajednicama, dobijanjem opreme, reciklažim dvorištem… Umesto da taj otpad završi na deponiji. Za svaku vrstu otpada izdvojenog iz kabastog bilo
da je u pitanju metal, drvo,tekstil, plastika prodavaće ga tržištu, a samo ono što ostaje
biće deponovano.
-Grad Užice je u potpunosti zaokružio taj ciklus i tražimo od privrede da nas podrži, kao što se i mi otvaramo prema privredi da njihov otpad koji generišu rešavamo na pravi način kako bismo zaštitili životnu sredinu – istakao je Milovanović.
Za sve ove projekte građani moraju imati povratnu informaciju i u Užicu i u Tuzli, odnosno šta je sve urađeno. Da bi od građana tražili da učestvuju u primarnoj selekciji i da čuvaju životnu sredinu mora se obezbediti sva komunalna infrastruktura, a onda je zajednički lakše raditi na tim poslovima.
Veliki broj zainteresovanih učesnika na završnoj konferenciji pozdravio je Slavko Stjepić, predstavnik Grada Tuzle koji je istakao značaj dosadašnjih rešenja kroz projekte i njihov doprinos građanima u Užicu i Tuzli kroz opremanje, edukaciju, javnu kampanju, navodeći i da su ovi projekti prihavtljivi za one koji ih finansiraju kroz IPA projekte Evropske unije.
Miloš Radojević, RRA „Zlatibor“,menadžer BWL projekta podsetio je da su kroz projekte Užice i Tuzla puno uradili na unapređenju sektora komunalne delatnosti, ali je mnogo važnije da su ostvarili kontakte i veze kako bi i ubuduće sarađivali.
-Sigurno je i da zahvaljujući tome postanemo bolji sistemi ali i bolje lokalne samouprave, kako bismo podigli kvalitet usluga na putu ka Evropskoj uniji. Moramo naći održiva rešenja da pospremimo otpad koji smo ostavili iza sebe, jer to mora biti stil života.
Važno je podsetiti i da je vrednost ovog projekta oko 600.000 evra a oko 85 odsto sredstava obezbedila je Evropska unija. Počeo je da se realizuje u martu prošle godine a završava se krajem oktobra ove godine. Ovim je unapređena efikasnost dva javna komunalna preduzeća, ali je cilj i da stanemo na put neadekvatnom odlaganju – istakao je
Radojević.
Ukupno je prikupljeno svih vrsta otpada u dva grada oko 63.000 tona, a od toga preko hiljadu tona je kabastog otpada, što je 1,67 odsto u ukupnim količinama. U proteklom periodu bilo je odlaganja i drugih vrsta otpada u narandžaste kontejnere namenjenih
sključivo za kabasti otpad. U Užicu 11 meseci sistem funkcioniše, a u Tuzli devet meseci.
-Ovi podaci su samo pokazatelj u kom pravcu idemo, ali svakoga dana se vrše merenja tako da se i podaci menjaju. Zato umesto zaključka, Radojević, menadžer BWL projekta, navodi da količine rastu iz meseca u mesec, procenat greške je sve manji, a merenja se
nastavljaju.
Edin Dizdarević, koordinator iz Tuzle rekao je da im je kroz projekat veoma značajno tehničko i infrastrukturno osposobljavanje preduzeća. Nabavkom opreme i uređajima uspešno će tretirati kabasti otpad.
-U narandžastim kontejnerima omogućili smo građanima da odlože taj otpad na primeren
način, da se tretira i da ne završi na deponiji ili na divljim deponijama. Nabavkom šredera usitanjavamo otpad koji dalje možemo da koristimo i zapremine smo sveli na minimum, jer je deeponijski prostor skup i dragocen. Izgradnjom i reciklažnog dvorišta omogućili smo da dodatno izađemo u susret građanima za odlaganje kabastog otpada -objasnio je Dizdarević govoreći o značaju ovog projekta za komunalno preduzeće i građane.
Kabasti otpad kao resurs u proizvodnji energije bio je i tema panel diskusije. U vreme energetske krize i poskupljenja energenata čuli su se različiti predlozi, razmenjene su informacije kako se otpad tretira, zakonska regulativa u Srbiji, a kakva je u Bosni i Hercegovini, koliki su potencijali u ovoj oblasti, kako to rešiti, kao i ideje za nove projekte.
Moderator Džemila Agić, direktorka Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle koja je partner na projektu zaključujući završnu konferenciju rekla je za „Vesti“ da je najznačajnije što su se ova dva grada uhvatila u koštac sa rešavanjem problema kabastog otpada. Kroz ovaj projekat smo uspostavili jedan sistem, ali taj sistem treba korigovati, dorađivati, nastaviti raditi, unapređivati, ali najvažnije je da smo kroz projekat ušli u ovaj proces koji će trajati u budućnosti i da ćemo napokon rešiti problem kabastog otpada u ova dva grada.
-Kroz ove projekte se napravila mreža ljudi koji svakodnevno komunicaraju, međusobno
se podržavaju, rade zajednički a onda se ta mreža na konferencijama širi, preuzimaju te
kontakte i nastavljaju da sarađuju.Ovo je taj put ne samo da sarađujuemo mi na projektu
nego da uključujemo i druge i da se ta saradnja između Bosne i Hercegovine i Srbije širi
na tematskom, ekološkom zelenom putu-naglasila je Agić.
Rezultat prekograničnih projekata je uspostavljanje kontakata, saradnje, razmena
iskustava i informacija a to je upravo pokazala i ova konferencija.
