Pocetna Društvo BITI SVOJ NA SVOME

BITI SVOJ NA SVOME

215
0
Podelite

Rade Dragačevac iz Lunovog Sela samo je po prezimenu Dragačevac. U kraju poznatom po Saboru trubača nema ni jednog rođaka, već korene predaka nalazi u Hercegovini. Za razliku od mnogih ovaj mladi čovek ostao je veran svojoj zemlji u Lužničkoj dolini na kojoj je i direktor i proizvođač. U plasteničkoj proizvodnnji povrća i jagoda i u svojoj fabrici pod otvorenim nebom godišnje proizvede preko 100 tona robe koju plasira širom Srbije.

Zaštitni znak Radove proizvodnje su zelena salata i jagoda. a i krastavac i paprika kod kupaca dobro se kotiraju.

– Imamo oko 10.000 živića jagode i proizvedemo oko 100 tona robe godišnje, od čega 10 tona jagode, 20 tona kupusa, 10 tona krompira, oko 20-30 tona krastavca, paprike, paradajza, zelene salate… Gajimo oko 20.000 sadnica zelene salate koju godišnje proizvedemo i plasiramo od oktobra do maja meseca ne samo u Užicu već i u drugim mestima– priča Radoljub koji je jedan od najboljih poljoprivrednika u užičkom kraju. Do uspeha se stiže plasteničkom proizvodnjom na oko dve hiljade kvadrata ili 20 ari plastenika  ili gajenjem povrća i jagode u četiri profesionalna plastenika površine 320 kvadrata i sa dva manja od oko 120 kvadrata. Bez vrednoće Radovih ruku i članova njegove porodice ništa od desetina tona hrane ne bi stizalo do nas u gradu. Za sve što je proizveo i napor koji ulaže ovaj mladić iz Lunovog Sela ove godine je dobio nagradu Grada Užica koja mu je uručena na svečanosti 9. oktobra. Bez velikog pregnuće ne bi bilo tona povrća i jagoda koje godinama unazad plasira u Užicu, na Zlatiboru, Beogradu.. Na gazdinstvu Dragačevac svi žive od poljoprivrede i napominju da niko od njih nikada nije radio u preduzeću. Biti svoj na svome i za Rada je sloboda, ali i velika odgovornost. Rizik koji sa sobom nosi osetljiva jagoda i povrtarske biljke. Pripada generaciji mladih koja poznaje informacione tehnologije bez kojih nema savremenog agrara.

Prati novine, savete, u toku je sa konkursima o podsticajima. Kaže da je koristio subvencije grada Užica za nabavku plasteničke folije i prateće opreme, sisteme za navodnjavanje… Sa Lužnicom ove godine nije bilo problema, ali kada presuši samo poljoprivrednici u dolini znaju kako im je… A na kraju dolazi najzahtevnije – plasman.

– Najveći problem u poljoprivredi je plasman. Mi mali proizvođači ne možemo biti konkurentni sa velikima. Uglavnom snabdevamo male piljare, kvantaše, vozimo robu za Beograd koji je ogromno tržište… Ne možemo da budemo konkurentni sa uvoznicima. Ne znam kako prave cene, kada je krompir iz uvoza 20 dinara, a naša proizvodna cena je 20 dinara. Nikada mi nije bilo jasno o čemu se tu radi i kako se stiže do ove cene?! – navodi poljoprivrednik koji prati kretanja na tržištu kako bi plasman povrća i jagoda iz Lunovog

Sela bio uspešniji. Ističe da je rad na zemlji ogroman posao i odricanje, traži ulaganja , ali da je dobro što ne postoji šef i što si svoj na svome, pa šta Bog da! Kaže da je u svakom slučaju opuštenije nego raditi u firmi, ali da kao i sve u životu ima svoje prednosti i mane.

-Protekle dve-tri godine imali smo ogromna ulaganja. Cena đubriva je skočila tri puta, a zaštitna sredstva duplo kao i gorivo. Poljoprivredna proizvodnja mnogo košta, a uvek su moguće neke nepredviđene situacije, neki problem koji iskrsnu. Vremenski uslovi diktiraju sve. Kada je kiša protiv truleži jagode teško se izboriti. Kad je godina dobra, sa jagodom je ,,dobra priča”, a kada je kišna godina jagodi nema nema pomoći zbog truleži koja je uništava i džaba sav trud i rad – pripoveda Rade i dodaje da je slično i sa salatom jer mnoigo zavisi od zakona tržišta, ponude i potražnje.


– Recimo, dobro smo prošli sa zelenom salatom 2019. godine, pred koronu. Međutim prošla godina je bila loša, maj mesec je totalno ,,zakovao”, jer kupus je stigao rano i niko nije kupovao zelenu salatu, jer je kupus bio jeftiniji. Tako je cenu diktiralo tržište, i to je jednostavno tako – obrazlaže situacije u kojima je proizvođač na gubitku. Paradajz i paprika iz Lunovog Sela se prvo prodaju na užičkoj pijaci i mnogi će reći da nema takvog ukusa i mirisa kao što je miris i ukus povrća iz Lužničke doline. Ali sagovornik „Vesti“ sa
žaljenjem primećuje da sve manje ljudi gleda na kvalitet, a sve više na cenu povrća. Smatra da hitno više pažnje treba posvetiti stočarstvu, jer se kao i u mnogim selima i u Lunovom krave drže samo za sopstvene potrebe za mlekom.

– Lunovo Selo je osam kilometara od Požege i deset od Užica, može se reći da je ovo selo predgrađe Užica. Otvaraju nam se i firme sa desetinama zaposlenih. Ipak omladina odlazi, ne samo iz Lunovog Sela, već i iz svih sela. Ipak, meni je moje selo lepo za život i zato sam ostao u njemu. Tu mi je porodica. Kao mlad čovek imam mnogo interesovanja poput drugih mladih. Istina manje vremena imam za odmor, zbog prirode posla, ali naročito volim sport i pratim ga, posebno Nola i fudbal. Sigurno znam da se svako ulaganje u
selo višestruko vraća i mnogo znači za one koji mu ostaju verni – reči su Radoljuba Dragačevca čiji je rad kao i drugih mladih uslov opstanka srpskog agrara, sela i države.

Obnoviti Dom kulture

Možda bi u Lunovom Selu trebalo malo više organizovati dešavanja u kulturi i neke zabavne sadržaje. Valjalo bi adaptirati Dom kulture koji je oronuo i prokišnjava, kao što su to uradili u Zdravčićima, prekrili objekat i vratili nameni, mislim da ga koristi fudbalski klub. Valjalo bi Dom renovirati kako bi bio mesto okupljanja mladih Nekada su na ovom mestu bile igranke, folklor, druženja, igrao se stoni-tenis, Jednostavno Dom kulture treba da bude mesto druženja i mislim da bi to bio pravi potez kada bi se adaptirao i renovirao za sve meštane sela, ne samo za mlade. Nažalost sve manje i manje se okupljamo i družimo, i potrebno je vratiti se razgovoru .

Jagoda

Jagoda odavno nije imala dobru cenu, od 2013. godine. Sada su ulaganja duplo veća, a cena jagode je ostala ista 140-150 dinara. Na sve to je uticao i rat u Ukrajini, jer nije bilo izvoza u Rusiju. Srbija ima dosta jagode i sama ne može da je potroši kao svežu za jelo ukoliko ne ide u izvoz. Ove godine kažu da je mnogo manje jagoda posađeno. Veliki proizvođači u Šapcu koji sade tri-četiri hektara su odustali. Jednostavno nisu mogli da podignu proizvodnju i isfinansiraju. Jagodarstvo je jako osetljiva proizvodnja.

Priznanje

Priznanje Grada Užica, doživljavam kao znak pažnje prema svim poljoprivrednicima, da neko misli na nas. Nadam se da će agrarni budžet rasti i da ćemo više novca ulagati u poljoprivredu. I to je jedan od uslova za opstanak omladine na selu.

Žanka Erić

 

Ostavite odgovor