Nakit je kroz vekove bio ukras, međutim, pored svoje estetske funkcije, bio je i oznaka društvenog položaja i religijskog shvatanja, ali i amajlija, zaštita od uticaja zlih sila.
U ovom tekstu biće reči o filakterijima i enamlucima iz Etnografske zbirke Narodnog muzeja Užice, koje su nosili muškarci, hrišćani i muslimani u užičkom kraju u XIX i početkom XX veka, jer se verovalo da njihov sadržaj ima moć da štiti od zlih sila. One su i po svom obliku i ukrasu morale da odgovaraju nameni, kako bi, verovalo se, odbijale nečiste sile od onoga ko ih nosi. Kutije za nošenje amajlija bile su različitih oblika: okrugle, ovalne, zvezdolike, obličaste, trouglaste i četvrtaste, najčešće izrađene od metala. Treba pomenuti da je u verovanjima hrišćana i muslimana bilo mnogo toga zajedničkog prilikom tumačenja oblika i ukrasa tih predmeta. Na primer, u trouglastim kutijama u kojima su hrišćani nosili amajlije nalazile su se trouglaste ikonice ili parče tkanine osvećeno u crkvi, jer je trougao vezan za Svetu Trojicu. U muslimanskim se nalazio zapis hodže ili derviša, a njihove tri bočne strane označavale su tri izreke iz Kurana: „Ja sam Bog“, „Nema Boga osim mene“ i „Niko ne zna šta sam ja uistinu“. Po Tihomiru Đorđeviću one su nazivane „mahfaza“ ili „hamajli mahfaza“.
Hrišćani su oko vrata nosili i ovalne kutije u koje su stavljali molitve ili ikonice, kao i četvrtaste kutije sa ikonicama koje se u srpskim izvorima nazivaju filakterijima. Muslimani su izrađivali kutije malo veće od filakterija koje su nazivane enamluci (etimologija reči enamluk – arap. Än̔ām: ime šestog poglavlja (sure) Kurana).
Enamluci
Trouglaste kutije za nošenje amajlije. Nošeni su na lančiću koji je dopirao do pojasa, ili su se na njemu nalazile prečkice kroz koje se provlačio pojas. Nošeni su u Srbiji, Bosni, Makedoniji, a dopunjavale su i nošnju boraca.
Opis predmeta: Prednja strana kutijice ukrašena je stilizovanom rozetom unutar trougla koji čini niz tačaka koje oponašaju tordiranu (spiralno uvijenu) žicu. Na bočnim stranama enamluka pričvršćene su po dve alkice za lanac. Na bočnoj strani koja spaja duže strane trougla nedostaje poklopac otvora kroz koji se u enamluk ubacivala amajlija.
Filakterij
U prvim vekovima crkva se energično borila protiv amuleta i talismana. Ali, kako su verovanja u te magijske predmete bila veoma jaka, posle dva održana sabora na kojima se, između ostalog, raspravljalo i o amuletima i talismanima, dozvoljeno je da hrišćanin sa sobom nosi ikonicu, kao amajliju, koja bi ga u izvesnom smislu štitila od zla. Filakterion – filakterij je zapravo bila kutijica u kojoj su se čuvale svete stvari. Istu funkciju imao je i u istočnoj i u zapadnoj crkvi. Nošeni su na celom Balkanu. Posle dolaska Turaka termin „filakterij“ se izgubio, iako se pominje u staroj književnosti, pa je preuzet turski termin hamajlija – amajlija. Filakteriji su iščezli krajem XIX veka, u isto vreme kada i enamluci, da bi bili zamenjeni ikonicama fabričke izrade.
Opis predmeta: Kutijica je ovalnog oblika, sa poklopcem koji se ne otvara, već lagano pomera unazad da bi se filakterij otvorio. Na poklopcu je izgraviran natpis „IHS“, odnosno Hristov monogram. Iznad vodoravne linije slova „H“ izdiže se izgraviran krst, dok je ispod natpisa stilizovani trolist.
Zagorka Milićević
etnolog-antropolog, kustos Narodnog muzeja Užice
Foto: Narodni muzej Užice
