Najvredinije i najlepše javno dobro Grada Užica je Plaža, akumulacija površine 25.000 kvadratnih metara, izgrađena pod gradskim utvrđenjem od strane ljudi koji su imali viziju da taj prostor bude nešto što nema ni jedan grad u Evropi. Kupalište poznato kao užičko more, je decenijama bilo najposećenije mesto u gradu, nema deteta koje nije naučilo da pliva u svežoj i čistoj vodi Đetinje. Čitav kompleks su zaokruživali i šetalište, hotel Turist, brzaci Banjice, stara Hidrocentrala s vodopadom, dečiji bazen s trambolinom, skakaonica, gvozdeni most industrijskog dizajna iz vremena predratne pruge uskog koloseka, česma, tribune i ograđen prostor za vaterpolo bazen, jer smo čak i klub imali, spremište za kajake, kanue, pedaline, odvojen jaz koji je vodio u ribnjak, pesak za sunčanje, tuševi i sve oivičeno drvoredima, zelenilom i uklapajućom kamenom podzidom.
Sada je skoro polovina jula 2023. godine, dno akumulacije još nije očišćeno i puno je drveća, blata, kamenja i grana, zidovi su ulepljeni višedecenisjkim naslagama mulja i fekalnih algi i ceo prostor smrdi, ustave su podigunute, jezero je prazno, a polako ulazimo u treću godinu restauracije dečijeg bazena. Hotel Turist ne radi decenijama prepušten na milost privatizacijama, spaljen i pokriven ofucanom mušemom, drveće je posečeno, obližnja sala popularnog “Kramećaka” potpuno je uništena s razbijenim prozorima.
Užičani komentarišu masovno po društvenim mrežama da više ni u šetnju tamo ne idu, jer ne žele, jer ih je sramota, jer u njima kipte bes i tuga i jer se sećaju kako je to nekada izgledalo i vrvelo od života, kupača, radosti, dečije cike i smeha. Pa zato pitamo gradsku vlast kako njih nije sramota i kako su dozvolili potpunu devastaciju i uništenje najvrednijeg, najomiljenijeg i najvećeg potencijala, naše Plaže. Da li zato što je javno dobro pa nemaju lični interes, da li zato što je simbol radosti, sreće, uživanja u životu i predaha, svega onog što tako uporno i namerno uskraćuju građanima.
