U prepunoj galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru, 7. septembra otvorena je izložba radova nastalih u radionici za umetničku obradu stakla „Tiffany“ Velimira Velja Tošanića i njegove kćerke Ane Žugić pod nazivom „Vez od stakla“. Na ovaj način oboležen je i jubilej, tri decenija rada radionice koja je u saradnji sa projektnim biroima oplemenila brojne javne ustanove i privatne rezidencije, poslovne prostore i objekte od nacionalnog i verskog značaja u zemlji i inostranstvu. Izložba traje do 13. oktobra.
Izložbu čini više od 50 radova od stakla u različitim tehnikama, vitraž, fuzija, peskarenje, plitki reljef, oslikavanje, sito štampa. Tu su tifani lampe, vitraži, radovi od fuzionisanog stakla, fotografije radova nastalih u radionici „Tiffany“ smeštenoj u Domu kulture u selu Tripkova nadomak Užica i Zlatibora u kojoj je i stalna postavka.
Radionicu „Tiffany“ osnovao je 1993. godine Velimir Veljo Tošanić posle dugogodišnjeg izučavanja ovog umetničkog zanata u više gradova u Nemačkoj, Bremenu, Bilefeldu, Minhenu, kome daje celog sebe proteklih godina. Veliku posvećenost i ljubav koje daruje svojim radovima od stakla, Tošanić je izgradio već u mladosti baveći se drugom vrstom umetnosti, folklorom, koja ga je i dovela do virtuoza u ovom umetničkom zanatu kakav je bio i u igri. Tošanić je bio dugogodišnji rukovodilac KUD-a „Sevojno“ u kojem je deceniju igrao solo u „Vranjanskoj sviti“ koju je publika obožavala. Igra je obeležila njegovu mladost, ali je ona ostala do današnjih dana ključ i pokretač rada „Tiffany“ radionice koja je dosegla visok nivo obrade stakla kombinujući različite tehnike. O lepoti i kvalitetu svedoče vitraži Tošanića u manastiru Rača u Bajinoj Bašti, manastiru Blagoveštenje u Ovčar Banji, crkvi Sv. Petke u Švedskoj, manastiru Sv. Arhangeli u Prizrenu, crkvi Sv. Nedelje u Tripkovi, hotelu „Valentina“, Anapa, u Rusiji, Kongresnom centru u Rostovu na Donu, hotelu „Baltička zvezda“ u ST. Peterburgu, hotelu „Mona“ u Budvi, hotelu „Mona Plaza“ u Beogradu, Vinariji „Aleksandrović“ u Topoli, svečanoj sali Opštine Čajetina, a vitraž u svečanoj sali Gradske skupštine poklonio je Gradu Užicu 2005. godine. Najveći vitraž, osam puta osam metara, radionica je radila skoro dve godine za operu u Barseloni 2008. Ovo je samo mali deo od onoga što je stvoreno u radionici „Tiffany“ pred kojom su novi izazovi.
Velimir Tošanić bio je prvi u užičkom kraju koji je počeo da se bavi ovim umetničkim zanatom i sada je jedan od malobrojnih u Srbiji. Ističe da mu je folklor pomogao da počne da se bavi vitražom od stakla. Boraveći kod prijatelja, folkloraša, u Bremenu, video je radionicu koja se bavi izradom novih i restauracijom starih vitraža.
– Skupio sam hrabrost da uđem u tu radionicu i da pitam postoji li mogućnost da učim zanat. Gazda radionice je rekao: Da, ali ja, zaista, ne mogu da Vas platim. To me je obradovalo, jer sam mislio da ću ja morati da platim obuku u toj radionici. Tu sam učio najstariju tehniku izrade vitraža, sa olovnim profilima. U Bilefeldu sam izučio tehniku fuzije, zatim dobijanje plitkih reljefa sa peskom, kasnije i tifani tehniku koja mi je posebno legla, a koja se zaniva na tome da se staklo obavija bakarnom folijom i spaja kalajem. Ta veza je čvršća od olovne i njome može filigranskije da se radi – priča Tošanić koji se od tada potpuno posvećuje ovom umetničkom zanatu.
Tokom protekle tri decenije nije teklo sve lako. Posledice kriza i društvenih previranja ostavljale su trag na rad radionice, naročito period korone, ali se ona polako oporavlja. U narednom periodu očekuje je izrada ulaznih vrata u fuzija tehnici u Beogradu.
– Planiram da sa Kulturnim centrom Zlatibor pokrenemo i kulturna dešavanja u letnjem periodu u Tripkovi koja su nekada bila prisutna – kaže Tošanić
Veljova kćerka Ana Žugić uz radionicu je odrasla, a potpuno je angažovana u njoj je poslednjih deceniju i po i kako ističe Veljo Tošanić, on i Ana su izuzetni saradnici. Specijalizovala se u tehnici fuzije, kada se staklo topi u peći na 800 stepeni, u kojoj nastaju stolovi, činije, stolnjaci, ogledala.
– Više radim fuziju i nemam neko posebno objašnjenje za to, ali mi je, svakako, zanimljivija od vitraža – kaže Ana koja bi želela da se bar još tri decenije bavi ovim umetničkim zanatom.
Na otvaranju izložbe, o radovima Velimira Tošanića i njegove kćerke Ane, emotivno je govorila Danica Jevtić Šišović, diplomirani slikar, zidno slikarstvo, iz Čajetine, a izložbu je otvorila Mirjana Ranković Luković, zavičajna pesnikinja.
– Nekada je pod razigranim opancima folklorne igre drhtala podloga na kojoj je maestralno svoje saigrače vodio kolovođa Velimir Tošanić. Svet su obigrali ti njegovi opanci, izvezli čitave priče i prikazivali je iznova i iznova ljudima željnim igre i pesme, dragocenog predaha u uglavnom jednoličnoj svakodnevici. Danas pod njegovim rukama pevuši, pucketa i razliva se staklo. Kao nekada što su se divili njegovom igračkom umeću s kojim je prošao Jugoslaviju i svet dajući KUD „Sevojno“ jedinstveni pečat, tako danas na sasvim drugačiji način ponovo dariva ljude svojevrsnom lepotom koju oblikuje u okrilju umetničke radionice „Tiffany“ – rekla je Mirjana Ranković Luković i poručila da svako može posetiti radionicu „Tiffany“ u Tripkovi i oprobati se u veštini „kroćenja“ stakla. Do sada su u nju svraćali brojni umetnici, učenici i studenti umetničkih škola i fakulteta i ljubitelji umetnosti, a njena vrata su i dalje otvorena za svakog gosta.
FOTO: Slobodan Jovičić
