O monahu Teodosiju, tvorcu prve knjige u Srbiji „Rujansko četvorojevanđelje“, odštampane 1537. godine ćirilskom azbukom u selu Vrutci, u manastiru Rujno, sinoć je u prepunom čitalištu užičke Narodne biblioteke, govorio mr Dragiša Milosavljević, istoričar umetnosti. Novo, celovito fototipsko izdanje „Rujanskog čevorojevanđelja“ ove godine objaviće Narodna biblioteka Užice u saradnji sa ambasadom Republike Češke u Beogradu, Narodnim muzejom u Pragu, Narodnom bibliotekom Srbije i SANU, a promocija se planira za početak oktobra.
– Predpostavlja se da je monah Teodosije sam odštampao „Rujansko četvorojevanđelje“, ali nije poznato na koji način ga je štampao, ko je uradio slova, kojim slogom je rađeno. Živimo u nadi da ćemo to jednog dana otkriti i da će se taj skriveni zapis negde pojaviti. On je i legendarna, mitska ličnost zato što je na poslednjoj stranici knjige zapisao toponime koji su bili jasne koordinate za osvajače. Napisao je da se manastir zove Rujanski, da se nalazi na reci Beaska, u selu Vrutci, u podnožju planine Ponikve i vrlo je verovatno da je to doprinelo da manastir strada, da bude srušen i spaljen od Osmanlija posle štampanja ove njegove knjige – rekao je Milosavljević navodeći da o građenju i rušenju manastira nema pisanih tragova. Inače, stari lokalitet i ostaci drevnog manastira bili su potopljeni kada je izgrađena akumulacija Vrutci radi snabdevanja Užica i okoline vodom. Početkom dvehiljaditih, najviše zahvaljujući vladici žičkom Hrizostomu (1939 – 2012), manastir je obnovljen iznad jezera, tamo, kako kaže Milosavljević, „gde se i rujanska duhovnost primila“. U njegovoj porti postavljena je skulptura monaha Teodosija, rad akademskog vajara Dragana Dimitrijevića.
Milosavljević je podsetio da se najstariji i jedini celovit primerak „Rujanskog četvorojevanđelja“ od 300 listova, od tri koja se najčešće pominju, nalazi u Narodnom muzeju u Pragu kao deo kolekcije starih knjiga Pavla Jozefa Šafarika. Drugi primerak od 296 listova čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu u zbirci Saltikova – Ščedrina i taj primerak je sa još jedanaest knjiga prodao Vuk Stefanović Karadžić, dok jedini primerak ovog dragocenog nacionalnog blaga u Srbiji sadrži 92 lista i čuva se u Arhivu SANU. Primerak koji je čuvan u Narodnoj biblioteci u Beogradu izgoreo je u velikom požaru prilikom bombardovanja Beograda 1941. godine. Prema rečima Milosavljevića, pedesetih godina 20. veka u nekim beogradskim antikvarnicama pronađeni su listovi „Rujanskog četvorojevanđelja“, a istraživač Đorđe Sp Radojičić kupio je dva lista i predao ih Muzeju primenjenih umetnosti. U poslednje vreme otkriven je jedan list negde u Lici.
– Monah Teodosije znao je da je crkva građevina od cigle, kamena i mermera, Stojan Obradović je verovao da je manastir Rujno bio podignut od mermera, da je to krhka tvorevina koja često ne nadživi ni ktitora ni tvorca. Ali reč, znao je to monah Teodosije, pisana reč je trajna, traje koliko i vreme – istakao je Dragiša Milosavljević i podsetio da je jedno fototipsko izdanje „Rujanskog četvorojevanđelja“ urađeno osamdesetih godina u 300 primeraka, a on je svoj primerak ustupio manastiru Rujno.
Sinoć je bilo prvo od trinaest predavanja o znamenitim Užičanima koji predstavljaju dragoceno kulturno nasleđe užičkog kraja u okviru programa „Era kulture“, a koja će biti realizovana pod okriljem grada Užica -prestonice kulture Srbije svakog meseca od marta ove do marta naredne godine. Ciklus ovih predavanja, pod nazivom „Iz kulturne riznice grada“ biće posvećen, kako je istakla direktorka Narodne biblioteke Dušica Murić, vizionaraima, naučnicima kompozitorima, književnicima, filmskim stvaraocima, „zahvaljjući kojima je Užice postalo nezaobilazno mesto na kulturnoj mapi Srbije i sveta“. Predavanje je otvorila gradonačelnica Užica, dr Jelena Raković Radivojević.
– Monah Teodosije kao lučonoša projekta „Era kulture“ osvetlio je i prvi poneo luču kojom su vekovi pred njim obasjani, a mi smo projektom „Užice – Prestonica kulture Srbije“ odlučili da mu odamo počast i njegovo delo, priču i zalaganje prenesemo i u sadašnji trenutak, a i u budućnost kojoj težimo, za koju radimo i stvaramo. Teodosije u svom delu ne ostavlja više podataka o sebi pa ne znamo gde je učio veštinu štampanja, ko mu je pomagao i koliko se radilo na pripremi knjige za štampu. Ipak, vidljivo je nadanje Teodosijevo, vizija i misija njegovog dela koja ostaje pokoljenjima i svedoči o podvigu kakvih je retko bilo u onom vremenu, a i u širem okviru turskog carstva i evropskih država. O tehnici izrade „Rujanskog četvorojevanđelja“, a posebno o značaju knjige za srpsku i evropsku kulturu pisali su brojni autori, poput Đure Daničića, Dragiše Lapčevića, Dejana Medakovića i drugih – rekla je između ostalog gradonačelnica Užica.
