– Zlatiborski okrug je dobro prošao u borbi protiv Kovid-a 19, preduzeli smo na vreme sve neophodne mere i brzom i dobrom organizacijom uspeli smo da sačuvamo ljudske živote, kako svih zdravstvenih radnika, tako i naših građana.
Uložili smo ogromnu energiju da našim sugrađanima objasnimo da je borba sa ovim virusom zajednički trud i građana i zdravstvenih radnika, odnosno struke, da je bilo najteže naći sklad između neizvesnosti i istine da je virus naša stvarnost i da se to dešava upravo nama-ističe dr Jelena Raković Radivojević, direktorka Opšte bolnice Užice
-Opšta bolnica Užice postepeno se vraća u normalne tokove i režim rada. Kovid odeljenja koja su bila namenjena za prijem suspektnih pacijenata se vraćaju u redovan program rada. Za sada smo psihijatriju i kožno odeljenje očistili i dezinfikovali u cilju pružanja njihove primarne delatnosti. I dalje svi suspektni pacijenti na Kovid 19, kojih je sve manje, pregledaju se u ambulanti infektivnog odeljenja i tu se hospitalizuju do čekanja rezultata PSR testova, nakon čega, ukoliko su pozitivni, transportuju se u neki od tercijalnih zdravstvenih ustanova u Beograd. Informatički zdravstveni sistem (IZIS) funkcioniše što znači da je krenulo zakazivanje termina za ambulantne preglede. Uredba o prijemu samo hitnih pacijenata u bolnicu je ukinuta tako da sve dijagnostičke procedure i operativni zahvati obavljaju kao i pre nastanka pandemije. Prijemno-urgentna služba je normalizovala svoj uobičajeni rad tako da se bolnica polako vraća u normalne tokove uz pridržavanje i dalje svih mera u prevenciji širenja koronavirusa- navodi za “Vesti” dr Jelena Raković Radivojević, direktorka užičke bolnice
Koliki je izazov bio KOVID-19 za užičko zdravstvo i organizaciju rada u bolnici?
Izazov u borbi protiv koronavirusa je bio veliki samim tim što nismo imali saznanja o kakvoj bolesti je reč, bolje rečeno, naša spoznaja ovog virusa je bila vrlo oskudna. Znali smo da se radi o novom respiratornom virusu koji se prenosi kapljičnim putem i da je virulentnost izuzetno velika. Ono što je bila bojazan svih zdravstvenih radnika je ta kojom će se brzinom širiti i koliki će broj pacijenata oboleti i da li ćemo uspeti da sprovedemo sve mere zaštite na adekvatan i najsvrsishodniji način. Izazov je bio i taj na koji će način i kako će zdravstveni radnici reagovati na taj pritisak. Istovremeno, izazov je bio i kako će se građani ponašati u novonastaloj situaciji, odnosno da li će preporuke struke shvatiti dovoljno ozbiljno. S pravom mogu reći da je užičko zdravstvo položilo ispit iz organizacije i funkcionisanja u vanrednim uslovima.
Šta je bilo najteže?
U borbi protiv koronavirusa najteže je bilo prebroditi neizvesnost kako će naredni dan proteći, koliko ćemo imati zaraženih sugrađana. Istovremeno, imali smo veliku odgovornost prema našim porodicama da im ne prenesemo infekciju jer smo svakodnevno bili u kontaktu sa suspektnim pacijentima na Kovid 19. Nije lako u takvim okolnostima istrajati i pokazati odlučnost, hrabrost i solidarnost. Međutim, svi zdravstveni radnici su položili ispit humanosti i profesionalnosti boreći se sa ovim nevidljivim neprijateljem. Meni je lično bilo najteže kada su moje kolege infektolozi, anesteziolozi, nefrolozi i anestetičari odlazili kao ispomoć u druge kovid bolnice put Beograda, Šapca i Ćuprije jer sam strahovala za njihovo zdravlje. Ističem da smo uložili ogromnu energiju da našim sugrađanima objasnimo da je borba sa ovim virusom zajednički trud i građana i zdravstvenih radnika odnosno struke, da je bilo najteže naći sklad između neizvesnosti i istine da je virus naša stvarnost i da se to dešava upravo nama.
Sa kojim ste se problemima suočavali?
Moram da istaknem da je opšte mišljenje struke da je Zlatiborski okrug dobro prošao u borbi protiv Kovid-a 19, da smo preduzeli na vreme sve neophodne mere i da smo brzom i dobrom organizacijom uspeli da sačuvamo ljudske živote, kako svih zdravstvenih radnika, tako i naših građana. O tome govore i sledeći podaci: na području Zlatiborskog okruga od početka epidemije do 3.juna broj potvrđenih slučajeva pozitivnih na novi koronavirus je 174, broj oporavljenih je 148 osoba, na žalost, broj umrlih je 12 osoba, od toga u samom Užicu broj potvrđenih pozitivnih slučajeva na Kovid 19 je 51, broj oporavljenih je 44 a preminuo je 1(jedan) pacijent. Ipak, na samom početku bilo je manjih problema jer zatečena količina zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava na početku epidemije nije u potpunosti mogla da odgovori potrebama bolnice, ali brzom reakcijom Vlade Republike Srbije i humanih ljudi došlo je normalizacije u snabdevanju potrebnih količina neophodne opreme.
S obzirom na broj inficiranih u Zlatiborskom okrugu, da li možemo da kažemo da smo dobro prošli?
Na ovo pitanje sam već delimično odgovorila u prethodnom izlaganju, ali nije na odmet ponoviti da je Zlatiborski okrug po nama odlično prošao u ovoj epidemiji i da je to činjenica kojom se svi ponosimo. Ističem da nikome od nas nije teško palo ni odricanje ni sav uložen trud i rad kad znamo da smo uspeli da u velikoj meri sačuvamo ljudske živote. Vrlo efikasno smo odgovorili na epidemijske razmere ove bolesti i vrlo dobro se snašli u datim okolnostima.
Šta biste istakli i na šta ste posebno ponosni?
Imali smo sreću da smo na početku pandemije imali manje zalihe lične zaštitne opreme koja nam je ostala od prethodne epidemije gripa. U tom trenutku te količine opreme nisu bile sasvim dovoljne, ali nesebični ljudi velikog srca su se ubrzo organizovali i uključili u izradu i nabavku neophodne zaštitne opreme. Istovremeno, Ministarstvo zdravlja i RFZO su isporučivali maske, rukavice, vizire, kaljače, zaštitne naočare. Imali smo sasvim dovoljno opreme da zaštitimo sve zdravstvene radnike i ostalo nemedicinsko osoblje i na taj način sprečimo prenos infekcije kako na same zdravstvene radnike, tako i sa zdravstvenih radnika na pacijente. Ono što je najvažnije i što posebno želim sa ponosom da istaknem je činjenica da virus nije ušao u bolnicu i nismo imali zaraženih zdravstvenih radnika u užičkoj bolnici.
Koliko su donacije olakšale pojedine segmente rada i šta je u tom periodu bilo najznačajnije?
Donacija nije samo kratkoročna akcija već neka vrsta inicijative za svojevrsnu mobilizaciju svih društveno odgovornih firmi i pojedinaca, da se svi zajedno uključe u borbu protiv opasnosti koja nam je pretila celokupnom društvu. Svakako da su donacije predstavljale izuzetan i neophodan šraf u celokupnom sistemu odbrane građana od ove infekcije i da je doprinos samih donatora i dobročinitelja nemerljiv. One su nam olakšale rad i funkcionisanje užičkog zdravstvenog sistema. Najznačajnije je to da su bezmalo svi prepoznali momenat kada je trebalo da pokažemo humanost, solidarnost i empatiju za druge.
U razgovoru sa lekarima i anestetičarima koji su pomagali kolegama u bolnicama u Beogradu i Šapcu njihova iskustva i borba za živote pacijenata su upozoravajuća jer još nije gotovo sa epidemijom. Koje su vaše preporuke za budući period i šta je po vašoj oceni pokazala ova epidemija koronavirusa?
Naravno da je virus još uvek prisutan i da ova epidemija nije završena. Napominjem, moguće je da će virus biti sa nama dugo i da moramo da naučimo živimo sa njim i da naučimo da mislimo da je on tu. Sada je period godine kada nije sezona kapljičnih infekcija i infekcija sličnih gripu pa je manja verovatnoća prenosa ovog virusa. Suština je da je sada itekako oslabila njegova aktivnost u populaciji. Preporuka je poštovati sve mere koje su još uvek na snazi, održavati socijalnu distancu, koristiti masku i rukavice u zatvorenom prostoru, čišćenje i dezinfekcija prostora i naravno često i adekvatno pranje ruku. Ova epidemija koronavirusa koja je zadesila i paralizovala čitavu planetu nas je negde zaustavila i naterala mnoge da odustanu od jurnjave i trke za poslom, karijerom, profitom i ujedno nas podsetila da ipak ljudski život zauzima centralno mesto, a ne neke materijalne vrednosti. U ovoj pandemiji smo svi bili jednaki. Nadam se da ove pouke nećemo brzo zaboraviti i da će uticati da u budućnosti budemo bolji i razumniji.
Prvi ste na izbornoj liste koalicije oko Srpske napredne stranke u Užicu. Šta je bilo presudno za vašu odluku?
Da, jesam nosilac liste Srpske napredne stranke sa koalicionim partnerima i smatram da je to velika čast i privilegija koja mi je ukazana a samim tim i velika odgovornost. Mogućnost da postanem prva žena gradonačelnik u istoriji Užica nameće i ogromne obaveze koje se tom prilikom preuzimaju. LJudi koji su me predložili i prijatelji koji su me podržali veruju u mene i pružaju mi bezrezervnu podršku. To je bilo presudno da uđem u izbornu trku svesna bremena koje pozicija donosi ali i svesna prilike koju istovremeno pruža. Priliku da svojim radom, angažovanjem i vizijom ostavim dubok trag u stazama našeg Užica.
Šta biste poručili Užičanima?
Našim Užičanima poručujem da je ovo bio jedan veoma težak, izazovan period za sve nas i još se nije završio, ali na površinu su ipak isplivale prave vrednosti i ono što nas je održalo i učinilo jačim i boljim jeste zajedništvo, solidarnost i humanost. Neka tako i ostane.
