– Podbačaj prinosa krompira ove godine zbog suše i smanjenih zasada, kreće se od 20-40 odsto u odnosu na prošlu godinu – navodi Milenko Gavrilović, dipl.ing. agr. za zaštitu bilja. Cena belog krompira u otkupu je 50, a crvenog 40-45 dinara što je skoro deset puta više nego lani. U marketima i radnjama kilogram dostiže i do 80 dinara, tako da se narodna “čega je mnogo, biće ga malo” i u slučaju krompira obistinila
Prinosi krompira ove godine smanjeni su za trećinu. Za Zlatiborski okrug koji je veliki proizvođač jelovnog krompira važi pad prinosa od 25-40 odsto navode stručnjaci. O razlozima smo razgovarali sa Milenkom Gavrilovićem iz Poljoprivredne stručne službe Užice (PSSS) koji je tokom jeseni obilazio teren i parcele od Nove Varoši do Požege. Prošle godine je otkupna cena bila samo 5-7 dinara, kaže nam Radoje Marić iz Ivanjice koji je uspeo nekako da plasira krompir po 17 dinara u Vojvodini. Kaže da je prošle godine njegovih pet tona završilo za ishranu svinja. Prvi razlog koji Gavrilović navodi za pad prinosa jeste suša.
-Nedostatak vlage bio je prisutan od proleća i same setve do vađenja kada su počele kiše. Negde su padavine potpuno izostale, sa malim brojem kišnih dana, a na nekim lokalitetima bilo je kiše i tu su prinosi solidni. S obzirom da se kod nas proizvodnja krompira zasniva na suvom ratarenju sve je bilo uslovljeno od mesta u kome se krompir gaji. Na području čitavog Zlatiborskog okruga izdvojila su se četiri proizvodna područja, dok su na ostalim mestima ljudi ili odustali od proizvodnje ili su zbog nedostatka fizičke radne snage prekinuli proizvodnju. Čitava proizvodnja krompira se svodi na ručni rad – navodi agronom Gavrilović. On dodaje da Zlatiborski okrug ima četiri proizvodna područja krompira: kosjerićko (Varda, Makovište), novovaroško koje je trenutno najveće (Komarani, Akmačići, Božetići, Trudovo, Ljepojevići gde se ljudi tradicionalno bave ovom proizvodnjom i gde zemljišni i vremenski uslovni pogoduju proizvodnji krompira čak i u uslovima bez dovoljno padavina, jer dolazi do firmiranja rose zbog razlike između jutarnje i dnevne temperature), prijepoljsko (od doline Lima do Jabuke i Jadovnika) se sveo na mali broj proizvođača, požeško (Dobrinja, Tabanovići, Loret, Papratište) i ariljsko ( Trešnjevica, Bjeluša, Dobrače, Brekovo, Visoka).
-Drugi problem koji nas je zadesio prošle godine jeste hiperprodukcija i nestabilnost tržišta koje je uslovljeno celokupnom situacijom i pojavom korone. Mnogi restorani nisu radili i potreba za krompirom nije bila velika. Došlo je do tržišnih viškova. Proizvođači nisu mogli da plasiraju krompir na tržištu, tako da je pored dobrog roda i kvaliteta krompir bacan stoci – navodi Gavrilović i objašnjava da su seljaci zbog toga smanjivali površine, a suša zatim desetkovala prinose. Ove godine tržište opet ima potrebu za krompirom i stvar je izdržljivosti koliko proizvođač može da podnese sve te udare.
-A po narodnoj “čega je mnogo biće ga malo”, to nam se dešava i sa krompirom. Prisutan je problem radne snage, sve je manje ljudi koji mogu da podnesu ovu vrstu proizvodnje. baš zbog nemogućnosti mehanizacije. Jedan od razloga zašto nema mehanizacije jeste što na njima ima i dosta vrsta kamena, jer ukoliko bi se kombi uveo u parcelu došlo bi do povređivanja krompira koji ne bi bilo moguće prodati na tržištu. Kombajn može da se primeni na parcelama na kojima nema kamena, koje su propusne i rastresite – dodaje ovaj stručnjak. On upozorava i na sve izraženiji problem krompirovog moljca koji zahvata krompirišta. Rizici proizvodnje krompira u nižim zonama su evidentni, a oštećene krtole u magicinima nastavljaju da oštećuju i druge uskladištene krtole.
Trend
– Trend je da se setva krompira obavi ranije, već u martu, ako je moguće. Tako se izbegava rizik od suše, ali povećava rizik od prolećnih mrazeva. Mlade biljke koje niknu, a budu zahvaćene mrazom možda će imati neka prolazna oštećenja, ali se struktura regeneriše prilično dobro, tako da na planinama već u aprilu imamo sadnju krompira – navodi Milenko Gavrilović iz nekadašnje “Moravice”.
