U Kulturnom centru Beograd, u galeriji Podroom, 26. maja, otvorena je izložba radova osam umetnika, rođenih Užičana, od kojih većina živi i radi u nekoj od evropskih zemalja, pod nazivom „Ovo (ni)je this isn’t Užička republika“. Delovanje svih ovih umetnika, kako se navodi u katalogu izložbe, „relevantno je za savremenu vizuelnu scenu regiona, ali i Evrope“. Izložba će biti otvorena do 7. jula
Na izložbi su radovi Aleksandara Dimitrijevića, Miloša Gavrilovića, Dejana Klementa, Ere Milivojevića ( 1944-2021)(iz kolekcije Galerije New Moment), Tanje Ostojić (iz kolekcije „Oktobarski salon“), Nikole Radosavljevića, Ljiljane Šunjevarić i Miloša Vučićevića, a po odabiru Aleksandara Dimitrijevića, Zorane Đaković Minniti i Katarine Kostandinović. Svi ovi umetnici su okupljeni u užičkom Udruženju vizuelnih umetnika i oko galerije „Reflektor“.
-Koliko je umetničko delovanje umetnica i umetnika koji su rođeni u Užicu relevantno za savremenu vizuelnu scenu regiona ali i Evrope, s obzirom da neki već žive i rade van Srbije, govori kako njihov kontinuirani, veoma često samoorganizovani rad oko galerije „Reflektor“ i Udruženja vizuelnih umetnika, tako i nagrada „Jelena Šantić“, koju su pre nekoliko godina dobili za hrabrost i iskorak ka stvaranju nove lokalne umetničke zajednice. U ovu zajednicu na izložbi dodali smo radove Tanje Ostojić i Ere Milivojevića, koji su svojim ličnim delovanjima pružali i pružaju primere permanentnih iskoraka i istrajnosti u procesu promišljanja uloge umetnika u društvu – kaže se u propratnom materijalu izložbe i navodi:
-Polazna tačka u građenju ove izložbe jeste teritorija, odnosno mesto rođenja i zajedničko iskustvo kao potencijal za kolektivno delovanje. Konceptualno bilo bi najlakše objediniti ideju o oslobođenoj ili poluoslobođenoj teritoriji pod naziv „Užička republika“. Međutim, u naslovu koji sada to negira, ali ne i u potpunosti, zapravo želimo da skrenemo pažnju na opasnost od transformacije oslobodilačkog karaktera koji vremenom može da postane temelj za sasvim drugačiju paradigmu. Iako, tematski različiti, svi radovi na izložbi se precizno i kritički odnose prema ovom transformativnom i hipokriznom karakteru sistema u kojem živimo.
Dakle, ova izložba ne prikazuje mogući „presek“ užičke savremene vizuelne umetničke scene. Radovi umetnika i umetnica na izložbi nisu vezani isključivo za lokalni kontekst, iako je on poslužio kao jedna vrsta baze i polazne tačke za dalje promišljanje o samom procesu nastajanja jedne izložbe. Pitanja koja radovi pokreću odnose se na umetničku produkciju, položaj i ulogu umetnika/umetnica u društvu i sve one krize i nevolje sa kojima se iznova susrećemo – migracije, različite vrste diskriminacija i nasilje – navodi se u propratnom materijalu izložbe.
