U Gradskom kulturnom centru u okviru programa obeležavanja Dana grada, 4. oktobra otvorena je izložba crteža i skulptura pod nazivom „Predeli Milun a Vidića“ poznatog vajara i profesora Miluna Vidića (1939 –2007). Posle deset godina, užička publika ponovo u narednih 15 dana može da pogleda deo radova ovog značajnog umetnika. Izložene skulpture su uglavnom od drveta, ali ima i kombinacije drvo metal.
Otvarajući izložbu, Filip Baralić, direktor Gradskog kulturnog centra, prisetio se da se prvi put susreo sa skulpturama ovog velikog vajara pre desetak godina kada je priređena njegova retrospektivna izložba u užičkoj Gradskoj galeriji u okviru programa „Oni koje ne zaboravljamo“.
– Fascinirala me njegova obrada meterijala. Te fine teksture govore, što se veoma lepo čita, iako je živeo u Beogradu i predavao u Novom Sadu, da je ostao zaljubljen u naš kraj, u naše lepote. To se vidi u njegovim radovima, od „Predela“ koji imaju topografsku dimenziju, jer je njima oslikavao brda, doline, proplanke užičkog kraja, do ovih finih formi poput ptica, radova koje možemo tumačiti kao kuće, skloništa, dom, do skica za monumentalne skulpture u kojima se može sagledati čitav jedan zaseok sa drvenim kućama, kapijama, prolazima. Vidić je u svom radu većinom koristio drvo i to opet povlači odjeke njegovog kraja, starih kuća brvnara – rekao je Filip Baralić.
Profesor Ilija Misailović, prijatelj Miluna Vidića, kaže da je veliki vajar bio miljenik vajarke Olge Jevrić, akademika, koja ga je predložila da bude dopisni član SANU, ali nije izabran jer mu je prilikom glasanja nedostajao samo jedan glas. Posle toga više nikada nije ni konkurisao za ovu najvišu naučnu i umetničku ustanovu u Srbiji. Prema rečima profesora Misailovića, Milun Vidić je prihvatio njegovu molbu i učestvovao na konkursu za izradu rešenja spomen obeležje povodom 100 godina turizma na Tari i pobedio je zajedno sa arhitektom Branom Mitrovićem. Nažalost, to je ostalo mrtvo slovo na papiru i od spomen obeležja nije bilo ništa.
– Vidić je bio vrlo naklonjen svom zavičaju. Ti veliki ljudi uvek se drže zavičaja. Svo njegovo umetničko stvaralaštvo vezano je za lokalno univerzalno i prirodni materijal – istakao je prof. Ilija Misailović.
Filip Baralić je najavio da će za nekoliko dana iz štampe izaći i knjiga istog naziva kao izložba „Predeli Miluna Vidića“ u kojoj su sabrani razgovori koje je sa Vidićem vodio novinar Radio Beograda Miloš Jevtić. Promocija knjige biće priređena u toku trajanja izložbe. Predgovor za knjigu napisao je poznati vajar Zoran Ivanović, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.
– Iako se nije odricao lokalnog, njegovi životni stavovi, ideje i lična poetika su dodatno imali i imaju globalni i kosmopolitski kontekst i karakter. Bio je posvećen i predan iskonskom – prirodi, okruženju i naravno materijalima. Organski ih je osećao, upoznavao i istraživao, a prevodeći ih u sopstveni plastički iskaz, gotovo religijski respektovao. Da li je uopšte potrebno da se navede da je sve svoje radove u materijalima kao što su drvo, mermer ili metal, isključivo lično izvodio? Shodno postignutom, posebno u svom stvaralačkom opusu iz 70-tih i 80-tih godina XX veka, Milunu Vidiću kao istaknutoj umetničkoj pojavi odgovara odrednica „evropskog vajara“.“
Milun Vidić rođen je 1939. godine u selu Roge kod Požege. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu kao i postdiplomske studije 1970. godine na istoj Akademiji u vajarskoj klasi profesora Miše Popovića. Od 1968. bio je član ULUS-a. Tokom svog života učestvovao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Jugoslaviji i inostranstvu. Od 1970. do 1977. godine bio je u statusu slobodnog umetnika. Jedan je od osnivača i članova vajarske grupe “Deset plus”. Od 1977. do 1994. predavao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, potom prelazi na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu gde je radio kao redovni profesor za predmet vajanje do 2004. godine kada odlazi u penziju. Njegova dela nalaze se u muzejima i galerijama širom bivše Jugoslavije. Umro je 2007. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
