– Kada sam se 2016. godine vratila u Srbiju videla sam da naša zemlja napreduje i razvija se na svim poljima. Ono što je mene privuklo je da se nikada više nije ulagalo u sport, i zato sam poželela da se pridružim i dam svoj doprinos daljem razvoju i prosperitetu Srbije. Zbog toga sam sada zvanično i javno uz listu Aleksandra Vučića, i pozivam sve građane da 17. decembra izađu na izbore i glasaju za predsednika koji je dosadašnjim radom pokazao da možemo imati potpuno poverenje u njegovu viziju Srbije koja samo ide napred – kaže za «Vesti» naša proslavljena odbojkašica, sada direktorka OK «Jedinstvo» Vesna Čitaković Đurišić koja je poslanički kandidat na listi “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” iz redova SNS-a
Šta je urađeno i šta se planira od sportske infrastrukture u našem gradu?
Dobili smo novu sportsku halu u Krčagovu koja je potpuno završena i bila je neophodna sportistima Užica. Sada se u njoj održavaju ne samo treninzi, već i utakmice što je u mnogome olakšalo rad svim klubovima u gradu. Ne treba zaboraviti i da smo dobili novu školsku salu u OŠ „Aleksa Dejović“ u Sevojnu, i ona je mnogo više od školske sale. Nedostaje joj samo semafor da bi i u njoj mogle da se igraju neke oficijelne utakmice, a to mi bila prava radost za sve sportiste iz ove gradske opštine. U 2024. godini Užice je i domaćin 59. Međuopštinskih omladinskih sportskih igara i to treba iskoristiti na najbolji mogući način. Moramo poboljšati sportsku infrastrukturu, a to znači još više terena napolju, da se postojeće školske sale rekonstruišu, a naravno najveća želja svih nas je da sportsku dvoranu „Veliki park“ vidimo u novom ruhu. Kada rekonstrukcija bude završena, to više neće biti ledena dvorana, već sportska sala koja će biti topla i puna navijača, baš kao što je nekada bila. Biće idealno mesto u kome ćemo svi praviti nove šampione!
Šta treba promeniti i poboljšati u pogledu finansiranja klubova?
Prema podacima APR-a Užice je peti grad u Srbiji po broju milijardera. Ne vidim onda razloga da se svi privrednici, naravno oni koji to žele, da se uključe u sport. Zna se koji su sportovi od nacionalnog interesa, pa mi trebalo da imamo i veći budžet sa sport, a onda da se ta sredstva usmere onako kako bi trebalo, a ne kako bi neki želeli. Neki klubovi se kriju iza Statuta i to je u redu, ali recimo možemo slobodno da prepišemo kako funkcioniše grad Beograd. Tamo se niko ne ljuti na raspodelu sredstava, a samo ću navesti da privatni klubovi dobijaju samo besplatne termine, i ne plaćaju termine za utakmice ukoliko su saveznog ranga. Mislim da je to dobar model koji bi mogao da se prepiše i u našoj sredini. Odlično je i to što sada imamo inspektora za sport i verujem da će oni dobro raditi svoj posao. A što se tiče toga da li ima prostora za poboljšanje, pa uvek ima prostora za neke nove hale i dvorane.
Koja je najveća pomoć sportistima?
Nema veće pomoći sportistima od toga da imaju gde da treniraju. Navešću vam primer moje škole Prve osnovne škole kralj Petar Drugi, nekada «Andrija Đurović», to je škola koja je iznedrila brojne poznate ličnosti, ali i sportske veličine. Mi nismo imali fiskulturnu salu, nego smo čas fizičkog držali u najvećoj učionici. U moje vreme to je bio kabinet za ruski jezik, a kako je sada ne znam, samo znam da od oktobra, pa do proleća nismo imali gde da radimo fizičko. Naravno tu je i OŠ «Dušan Jerković» koja ima malu dvoranu, dosta neuslovnu. Verujem da će se izgradnjom školskih sala u ove dve škole, dobiti novi lepi sporski objekti. Tu bih pomenula i balon salu u Krčagovu, gde bi mogao da se napravi sportski kompleks u kome bi i deca koja vole tenis i žele da ga treniraju, dobiti idealne uslove. Činjenica je da užički teniseri u zimskom periodu nemaju uslove za treninge. Eto predloga gde bi moglo i šta bi moglo. A da li će se finansirati iz sredstava lokalne samouprave, republičog budžeta ili od nekih Evropskih projekata, to je stvar da se sedne i dogovori. Užice kao glavni grad Zapadne Srbije sme i mora sebi dozvoliti malo luksuza što se tiče sportskih objekata. Ističem, da se lokalna vlast svojski trudi da stvori ambijent da se što više mladih bavi sportom.
Zašto je važno uvek braniti boje Srbije, i to ne samo u sportu?
Našu generaciju su od malih nogu učili da volimo svoju zemlju i da ne postoji bolja i lepša od nje. Učili su nas da se himna sluša sa puno ponosa i srca, naučili su nas da imamo svoj integritet, pripadnost i da se borimo za zastavu. Kao sportista taj grb na dresu bio je za mene svetinja i nosila sam ga sa puno slobodarskog duha. I tada sam imala viziju da jednog dana mi i odbojka budemo na postolju, i da se intonira naša himna. Sve smo to uspeli, ali mi se sada čini da se ta pripadnost u nekim kasnijim godinama, negde izgubila. Istina imali smo dve himne, ja sam pevala i «Hej Sloveni» i «Bože pravde», podjednako ih volim, jer Srbija je moja zemlja. Grb je nešto najsvetije i kao sportista mogu samo da kažem da je velika čast biti prepoznat u svetu kao vrhunski sportista koji dolazi iz jedne ovako male zemlje, kao što je Srbija. Mi sportisti smo u nekim teškim vremenima bili ambasadori naše zemlje, i zato bih volela da se svi još malo potrudimo za dobrobit Srbije. Ljudi koji nemaju grb, zastavu, himnu, oni ne pripadaju nikome, oni su nomadi. Mi to nismo i nikada nismo ni bili!
