Do 1.septembra biće završeni radovi na adaptaciji prostora u školama i vrtiću za potrebe Predškolske ustanove Užice. Pored ulaganja u infrastrukturu u seoskim mesnim zajednicama potrebno je otvoriti i vrtiće, a prvi je u planu u Karanu-istakla je Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice Užica
Kada govorimo o ciljevima demografije i populacione politike izdvojila bih usklađivanje rada i roditeljstva, ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, očuvanje i unapređenje produktivnog zdravlja, rešavanje problema neplodnosti, put ka zdravom materinstvu, populacionu edukaciju i aktiviranje lokalne samouprave u ovoj oblasti-rekla je za „Vesti“ Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice za demografiju i populacionu politiku.
Koji su prioritetni zadaci u ovoj oblasti?
Prioritet svih prioriteta su deca, zatim ulaganje u infrastrukturu i stvaranje uslova za roditelje, pre svega da rade, kako bi se rađalo više dece. Konkretno, u toku su poslovi u seoskim mesnim zajednicama, jer imamo planove da obezbedimo roditeljima koji su tu ostali da žive mogućnost da i njihova deca pohađaju i vrtiće. U većini seoskih mesnih zajednica imamo škole, pa postoje potrebe i za predškolskim ustanovama. Komunalno uređenje je osnov ostajanja porodica na selu, a to su voda, struja, putevi i naravno posao. Pored toga još bolji uslovi su obezbeđivanje i ambulante, pošte, vrtića…Podsetiću, da se godinama radi na stvaranju boljih uslova na selu, asvaltiraju se putevi u seoskim mesnim zajednicama, prave se vodovodi, a sada smo u fazi obezbeđivanja i vrtića.
Šta Grad sve preduzima za podsticanje nataliteta?
Grad Užice odvaja velika sredstva za brigu o porodici. Primera radi, za vantelesnu oplodnju izdvojeno je oko 2,5 miliona dinara, ali ako se javi više parova biće izdvojena i dodatna sredstva. Pored toga izdvojeno je 15 miliona i za letovanje dece, ali zbog korone videćemo u kom obimu će to biti realizovano. Što se tiče podrške materinstvu prvi put doneta je odluka da 5.000 dinara dobije svaka majka sa teritorije Grada Užica za rođenje deteta, a za nezaposlene majke povećan je iznos jednokratne pomoći za svako dete na 50.000 dinara. Taj iznos dobijaju i majke za svako treće i četvrto dete. Grad je izdvojio tri miliona dinara i za auto sedišta za bebe, a u prošloj godini podeljeno je 585 sedišta. Zatim, za učeničke nagrade, stipendije i prevoz učenika odvojeno je 26 miliona. Učešće osnivača u ekonomskoj ceni vrtića je 80 odsto, a sufinasiranje privatnog vrtića bilo je 5,8 miliona dinara a od nedavno je povećan i taj iznos. Suština je da se stvore što bolji uslovi za decu i njihove roditelje, a svako rođenje je radost za nas koji se bavimo ovim poslom. Kada je u pitanju podsticanje nataliteta sve moje kolege prilikom izrade budžeta za narednu godinu sigurno ne bi bile protiv da se povećaju izdvajanja za rođenje dece. Tako da se nadam, da će se povećavati iznos za svako rođeno dete iz godine u godinu bez obzira na sva druga izdvajanja u ovoj oblasti. Treba imati u vidu i da je korona u lokalnim samoupravama uslovila i nepredviđene troškove koji su iznenadili ne samo nas nego i ceo svet.
U toku je i javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Koliko je takvih kuća na našem području, ima li prijava i kako zainteresovanim može da pomogne lokalna samouprava?
Lokalna samouprava učestvuje u projektu Ministarstva za brigu o selu i to je u stvari partnerski odnos sa zainteresovanim licima za seoske kuće. Zainteresovani moraju da nađu kuću u seoskoj mesnoj zajednici po ceni od maksimalno 1,2 miliona dinara odnosno 10 hiljada evra. Kuća mora da bude komunalno opremljena odnosno da bude ozakonjena ili da ima građevinsku dozvolu i da bude u seoskoj mesnoj zajednici koja mora da ima neku od ustanova- školu, ambulantu, poštu…Za ovaj projekat iz republičkog budžeta izdvojeno je 500 miliona dinara za mlade bračne parove ili samohrane roditelje za kupovinu kuća na selu. Cilj ovog programa je povećanje broja seoskog stanovništva, smanjenje prosečne starosti, povećanje stope nataliteta kao i rast privrednih aktivnosti. Bespovratna sredstva su namenjena za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Srbije. Ministarstvo dodeljuje celokupni iznos za procenjenu vrednost koju utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Procenu vrednosti kuće vršiće ovlašćena institucija. Naša lokalna samouprava je već imenovala komisiju koja je obavezno prisutna u realizaciji ovog projekta. Do sada imamo četiri zainteresovana koji su našli kuće u selima koja pripadaju Gradu Užicu. Za javni poziv kod nas dolaze da se informišu, ali i sami nalaze kuće na Beloj Zemlji, u Mokroj Gori, Lužničkoj dolini…
Od predsednika mesnih zajednica na teritoriji Grada Užica zatraženo je da dostave ako imaju saznanja za seoske kuće vezano za ovaj projekat. Za tri mesne zajednice predsednici su dostavili da na tim područjima nema takvih kuća.
Važno je reći i da u razvijenim selima i mesnim zajednicima tu ima i više dece, ali i mladih koji ostaju da žive. A to su Zlakusa, Gorjani, Potočanje, Krvavci…
Prema istraživanju u Srbiji postoji 4700 naseljenih mesta od kojih je 1200 sela u fazi nestajanja. Broj stanovnika opada u 86 odsto sela, a u Srbiji 40,6 odsto stanovništva živi u selima. Dodajmo i podatak da je u Srbiji prošle godine rođeno 61.000 beba što je najmanje u proteklih 100 godina.
Za koje projekte je Grad dobio podršku od Ministarstva za brigu o porodici i populacionu politiku ?
Nedavno prilikom posete Užicu pomoćnica ministra za brigu o porodici sa svojim timom podržala je sve naše projekte. Kao i do sada, a i ubuduće ministarstva će podržavati naše projekte, a Užice od Ministarstva za brigu o porodici i populacionu politiku i Vlade Republike Srbije to i očekuje. Veoma je važno istaći da je tokom razgovora iznet zahtev gradonačelnice i direktora Zdravstvenog centra Užice za otvaranje Centra za vantelesnu oplodnju i stvaranja mogućnosti za nabavku opreme kako mladi bračni parovi ne bi išli u druge centre.
Da li su počeli radovi na adaptaciji prostora za proširenje kapaciteta Predškolske ustanove Užice, a kada će početi izgradnja novog vrtića?
U toku su radovi na adaptaciji prostora u školi „Stari Grad“, Medicinskoj školi i u vrtiću „Leptirić“ tako da će u svim objektima radovi biti završeni do 1.septembra. Pored toga odluka da se pristupi adaptaciji prostora za vrtić u Karanu doneta je na osnovu podatka da u Lužničkoj dolini imamo 78 dece koji su rođeni od 2016-2020.godine. Za Karan je u toku izrada projekta za adaptaciju sa promenom namene u okviru mesne zajednice. S obzirom da je veliki prostor moći će da se naprave dve sobe i kuhinja.
Neki od roditelja iako se bave samo poljoprivredom moraju imati iste uslove kao i svi drugi ako imaju potrebu da im deca idu u vrtić. Na nama je da se iznađu sve mogućnosti, da im se izađe u susret, kako bi svako dete imalo mesto u vrtiću bilo da je u gradu ili na selu.
Zato smo i počeli sa pravljenjem dodatnih kapaciteta od prostora u školama, vrtićima, mesnim zajednicama… Očekivanja su i da će novi vrtić na Carini biti završen do kraja naredne godine.
Sa kojim zahtevima vam se građani najčešće obraćaju?
Građani nemaju velikih zahteva, najčešće su to pitanja u vezi vrtića.
Šta biste još izdvojili?
Grad osim za malu decu izdvaja značajna sredstva i za školski uzrast. Podsetiću, da Grad Užice zajedno sa Ministarstvom prosvete finansira i adaptaciju toaleta u Osnovnoj školi „Nada Matić“, a planirani su radovi i u drugim gradskim osnovnim školama. A izgradnja sportskih hala u Krčagovu i Sevojnu omogućiće zdrav razvoj i brojne aktivnosti školske dece.
DO SADA ČETIRI ZAINTERESOVANA ZA SEOSKE KUĆE
Do sada imamo četiri zainteresovana koji su našli kuće u selima koja pripadaju Gradu Užicu. Za javni poziv kod nas dolaze da se informišu, ali i sami nalaze kuće na Beloj Zemlji, u Mokroj Gori, Lužničkoj dolini…
