-Naše sećanje je matematičko. Kakve brojke, pa je li to poenta stradanja? Protiv ideje se borite idejom. A naša ideja treba da bude utemeljena u znanju i u sopstvenom nacionalnom identitetu-rekao je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida na tribini u Užicu
Tribina pod nazivom „Kultura sećanja, perspektive i izazovi-uporedno iskustvo Srbije i Izraela“ u organizaciji Istorijskog arhiva u okviru 6.međunarodnog festivala prirode i kulturnog nasleđa „Žestival“ održana je u Užicu. O našim i iskustvima drugih naroda govorili su Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida i Vesna Lučić, istoričarka.
Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida rekao je za „Vesti“da -živimo u doba postistine i kada se mnogi osećaju pozvanima i prozvanima iako bez bilo kakvih kvalifikacija daju ocene, istorijske i vrednosne sudove o značajnim događajima, ličnostima i procesima. Nalazimo se u periodu borbe za istorijski narativ,za očuvanje i redefinisanje nacionalnih identiteta na ovom području i to je veoma delikatno što zahteva puno znanja, strpljenja, odgovornosti ali i energičnosti.
-Ova tribina, odnosno zajednički razgovor ili promišljanje fenomena kulture sećanja je u naciji koja je doživela takva stradanja u 20.veku. A sa druge strane, neguje kulturu zaborava da je to fascinantno. Cilj nam je da podsetimo na neke stvari, događaje i ličnosti, da ukažemo na primere dobre prakse Izraela kada je u pitanju kultura sećanja i da na kraju sami sebi i jedni drugima postavimo neka pitanja. Da pođemo od toga da li smo mi dostojni potomci svojih predaka? Da li je njihova žrtva u balkanskim, Prvom, Drugom svetskom ratu, ratovima za jugoslovensko nasleđe toliko beznačajna i besmislena, ili smo i mi svojim zaboravom i neznanjem obesmislili. Da li su oni uzalud ginuli za slobodu, da li je sloboda datost koja se podrazumeva ili je to nešto što se osvaja kao vrhunska vrednost, štiti, što se brani u kontinuitetu ponajmanje oružjem, već pre svega, svešću, znanjem i veštinama. Da probamo da ljude motivišemo, da pokrenemo malo taj točak u pravom smeru koji dolikuje jednoj staroj evropskoj naciji, koju čine odgovorni, zreli, obrazovani pojedinci. Koji znaju kome pripadaju, odakle potiču i šta žele da budu u sadašnjosti i budućnosti, a ne jedna amorfna masa koja je idealna za oblikovanje i formiranje svega i svačega, od političkih identiteta do brojnih istorijskih falsifikata i krivotvorenja- istakao je Ristić.
Prekrajanje istorije mnogih naroda u 21.veku mnogo više sada primećujemo nego ranije. To je konstanta, to su ti sukobljeni istorijski narativi, način na koji se tumače istorijske činjenice i to je veoma opasno jer sve češće istorijske činjenice tumače neistoričari, političari, publicisti, različiti šarlatani, različiti ljudi koji svesno ili nesvesno zloupotrebljavaju prošlost zarad svojih ciljeva ideoloških, finansijskih, identitetskih, raznih…Dakle, to je čitava lepeza te društvene pošasti koja se zove pseudonauka i zloupotreba istorije. I da bismo se oduprli toj društvenoj pošasti koja je kod nas itetkako prisutna posebno u ovom regionu na postjugoslovenskim prostorima mi moramo da se naoružamo znanjem o prošlosti. Pokazalo se da oružjem, metkom ne možete da se borite protiv ideje. Protiv ideje se borite idejom. A naša ideja treba da bude utemeljena u znanju i u sopstvenom nacionalnom identitetu, naglasio je Ristić.
Upitan da li mi to opet stradamo? Ristić odgovara – identitetski da, više nego ikada i toga tek sada polako počinjemo da budemo svesni i to prekasno. Mi se topimo kao nacija i u demografskom i u identitetskom smislu. I taj spoj te dve krive će dovesti do nestanka nacije, na žalost, ne budemo li se prenuli i to ozbiljno prenuli i to koliko odmah. Nemamo vremena za gubljenje jer je suviše vremena izgubljeno-.
Istoričarka Vesna Lučić navela je da cela Srbija prepuna je istorije i kulture koja je važna za opstanak jednog naroda. Krajnje je vreme da počnemo da vodimo računa o kulturi, da mislimo o nekim našim budućim generacijama planski, sistemski iz godine u godinu da bismo izgradili kulturno svestan narod.
Lučić je na primerima dobre prakse u Izraelu u svom ličnom osvrtu na tribini govorila na osnovu brojnih edukacija i boravka 2008. godine sa kolegom Dejanom Ristićem, u Jad Vašemu, Memorijalnom centru za jevrejske žrtve holokausta u Jerusalimu. Oni su bila u prvoj delegaciji Srbije na obuci o obrazovanju o holokaustu u Izraelu. Jevreji i Srbi imaju slične istorijske sudbine, gubili su i obnavljali svoje države. Poseban akcenat u njenom izlaganju bilo je poređenju u obrazovanju, kulturi, spomenicima, poštovanju i odnosu prema žrtavama i državi. Jedan od primera je i da svi učenici u Izraelu prolaze kroz obuku u Jad Vašemu, da se ne zaboravi i ne ponovi, da znaju zašto im je važna njihova država za opstanak. To se radi stručno, planski decenijama.
-Da li bismo mogli naše najbolje učenike da nagradimo putovanjem u Jasenovac, Jadovno, Kragujevac, Kraljevo, Mačkov kamen…na mesta stradanja?…Kadinjača, stradanje u trezorima, spomenik na Dovarju…to su sve mesta pored kojih prolazimo, a mi ih više ne primećujemo. Mi ne znamo njihov sadržaj. Čemu onda služe ti spomenici i koliko je važna ta kultura sećanja?-upitala je Lučić.
Ova tribina u Užicu je početak intenzivnije kulturne delatnosti i rada na obrazovanju mlađih generacija. Poslednjih godina prezentovane su zanimljive knjige, predavanja, tribine da se intenzivira kultura sećanja. To su pojedinačni pokušaji, ali ne bi trebalo da se uključe samo istoričari, već i svi prosvetni radnici kao i drugi faktori iz grada.
Dodajmo, da je prisutne na tribini pozdravio i Branislav Mitrović, predsednik Organizacionog odbora festivala. Gosti su bili i Elija Tauber, savetnik za kulturu i religiju Jevrejske zajednice u Bosni i Hercegovini, Sejdalija Bušić, predsednik Arhivističkog društva Federacije Bosne i Hercegovine, Lela Pavlović, predsednica Arhivističkog društva Srbije, Borut Batagelj, direktor Istorijskog arhiva Celje u Sloveniji i Vesna Milojević, direktorka Istorijskog arhiva Kraljevo.
Poređenje Srbije i Izraela, primer Muzeja i Memorijalnog centra
Koliki značaj pridajemo radu, istraživanju, sticanju znanja o žrtvama i negovanju kulture sećanja pokazuje podatak da u Muzej žrtva genocida u Beogradu koji je osnovan pre 29 godina ima samo šest zaposlenih. A da Memorijalni centar Jad Vašem u Izraelu koji je osnovan1953.godine ima 800 zaposlenih koji se bave očuvanjem nacionalnog identiteta i kulture sećanja.
Jasenovac osnovan 25. avgusta 1941. godine
Jedno od najznačajnih mesta stradanja Srba, Jevreja, Roma i pripadnika drugih naroda.Jasenovac je jedinstven sistem logora smrti u čitavoj Evropi.To je najveće gubilište u Evropi u koje nacisti nikada nisu ušli i sa njima nema dodirnih tačaka. To je sistem logora smrti koji je osmišljen i realizovan isključivo u okviru Nezavisne države Hrvatske. Svetski i naši istoričari će vam reći da je to najmonstruoznije mesto u Evropi. Da li je suština Jasenovca u broju ili u karakteru stradanja?Ko će obeležiti 80 godina Jasenovca?- upitao je na tribini u Užicu Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
