Lestvica mogućeg
(Trideset četvrti Užički regionalni likovni salon 2022-2023. godine, Gradska galerija Užice)
„Ljudi, pa je li to moguće?!“ – uzviknuo je sav ushićen sportski reporter Mladen Delić prilikom jednog prenosa fudbalske utakmice na kojoj je došlo do neočekivanog preokreta, a tako sam i ja uskliknuo kada sam prvi put ušao na ovogodišnji Salon u
Gradskoj galeriji. E pa, moguće je! Dakle, to je epilog ovogodišnjeg Salona, koji je jedan od najuspelijih do sada. Tu je jako prisustvo pojedinačnog i zajedničkog, a sve skupa je utemeljeno na magičnoj snazi, slobodno se može reći, retko uspelog Salona.
Ovogodišnji Užički likovni salon pun je iznenađenja, pogotovo od najmlađih likovnih stvaralaca. Koja su to iznenađenja? Najpre, Salon odaje utisak ozbiljnih radova, koji su zreli i likovno bogati. Zastupljene su skoro sve tehnike (do sada poznate), kao i primenjene discipline. Najveći značaj je prisustvo raznorodnih likovnih stilova, izrazi su jasni, ubedljiva stvaralačka turbulencija u širokom dijapazonu savremenih gibanja, galerijska iskušenja u velikom rasponu i dešavanja koja prevazilaze naše okvire. Jednom rečju, vidljiva je „eskalacija“ najmlađih umetnika stasalih generacija polaznika Umetničke škole. Jasno se vidi da je Škola otvorila mnoge puteve za darovite i žedne znanja i usavršavanja na akademijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Trebinju, Cetinju, pa i u inostranstvu. Treba istaći da je to velika zasluga mr Obrada Jovanovića, profesora Učiteljskog fakulteta, osnivača Umetničke škole i njenog prvog direktora. Sigurno bi bio presrećan da vidi i doživi ovogodišnji Salon dok tišina glasno odjekuje, a hiromantija postaje java.
Užice je dobilo i Galeriju. Možda nije dovoljno adekvatan prostor za buduće naraštaje sa velikim idejama i magičnim koncepcijama. Novi naraštaji su spremni da hvataju tendencije svetskih gibanja i modernih talasa koji mnogo brže nadolaze pre nego što mogu da se preduprede. U današnjem svetu se sve vibracije mere etabliranim aršinima i, ako ne naiđu na pravo utočište, ostvarenost će biti minimalna. Danas, sada i tu, kada su zastupljeni gotovo svi pravci, stilovi, trendovi, eksperimenti, inovacije, uspeli i neuspeli pokušaji, ali i pozitivni trendovi koji su pronašli sami sebe, a samim tim i ostvarenost kod stvaralaca i put do srca ljubitelja likovne umetnosti i vernih pratilaca od Hola Pozorišta, davne 1988, u improvizovanom prostoru Narodnog pozorišta. Oni najrevnosniji entuzijasti dali su sve od sebe kako bi podsetili institucije i poslanike u kulturi da nisu odustali od prostora koji je bio projektovan na Trgu partizana, gde je do skoro bila prodavnica
nameštaja „Novi dom“, a kasnije market „Ideja“. Zahvaljujući upornošću i autoritetom nekoliko umetnika i razumevanju ondašnjih predstavnika Opštine, ušlo se u proceduru rešavanja statusa Gradske galerija. I sve do današnjeg dana Galerija se razvijala, pratila savremena zbivanja, razmenjivala izložbe sa drugim galerijama. Rezultat je impozantan: ovde je izlagalo puno značajnih umetnika, bila je plodna saradnja sa Galerijom SANU, uspešno je zaživeo Užički regionalni likovni salon, tu je još Bijenale suve igle, Keramika Zlakusa, kao i afirmacija mladih umetnika kroz izložbe „Oni koji dolaze“ i mnogo drugih značajnih kulturnih dešavanja.
I sve bi bilo idealno, savršeno, da u poslednje vreme jedan broj vrednih, kvalitetnih i značajnih umetnika mlađe generacije ne prisustvuju Salonu. ZAŠTO?! Oni treba da podignu ove značajne rezultate na još viši horizont i treba da dopune ovo veličanstveno slavlje. Ovde je njima mesto, na Salonu, bez obzira na njihove ideje i velike mogućnosti. Na kraju ovdašnji žiri, na čelu sa Katarinom Dogandžić- Mićunović, istoričarkom umetnosti, uradio je savršen posao, a njeni komentari u katalogu Salona, pojedinačno za svakoga izlagača na Salonu gde je dala kratak, jasan, precizan i, što je još važnije, ubedljiv opis autorskog rada umetnika, doprineli su konačnom utisku. Pohvalno, nema šta!
Autor: Mr Dragan Dimić, muzejski savetnik u penziji
Foto: N. Kovačević
