Poslednjih godina uticaj klimatskih promena na voćarske kulture a i poljoprivredu uopšte sve je izraženiji. Taj uticaj se ogleda u raznim posledicama u poljoprivredi uglavnom negativnim. Neki od njih su: pozni prolećni mrazevi, kada većina voćaka završava cvetanje, oplodnju i započinje intenzivan vegetacioni ciklus, mrazevi mogu znatno umanjiti prinos, ili da ga uopšte nema te godine.Visoke dnevne temperature u letnjem periodu sa nedostatkom padavina nanose velike štete pogotovo gde nije moguće organizovati sisteme za navodnjavanje (brdsko-planinsko područje).
U poslednje vreme su jako izražene plahovite kiše koje u kratkom vremenskom periodu donose velike količine padavina na manjim lokalitetima prouzrokujući degradaciju plodnog zemljišta, praveći bujične kanale, urušavajući puteve, plaveći i potapajući čitava domaćinstva. Zime postaju „blage“ i pogodne za prezimljavanje raznih patogena (insekata i bolesti biljaka). Mali snežni pokrivač ne obezbeđuje dovoljnu akumulaciju vlage u dubljim slojevima zemljišta. U tom slučaju navodnjavanje postaje preka potreba i uslov za zasnivanje bilo kakve proizvodnje.
Potoci, reke i jezera postaju sve oskudniji sa vodenim resursima pa se i samo navodnjavanje poljoprivrednih kultura dovodi u pitanje na nekim terenima. Nevreme kao što je oluja i grad koji često zahvataju pojedina područja naprave toliku štetu da ni osiguravajuća društva nisu zainteresovana za osiguranje poljoprivrede na tim područijima. Postavlja se pitanje da li je ovih pojava bilo i ranije? Da bilo je, ali u drugim pojavnim oblicima.
Zime su bile mnogo „oštrije“ ledeni dani su se nizali i po 30 dana kada su minusi dosezali i do minus 30 stepeni. Snegovi su bili od jednog do nekoliko metara visine u planinskom području. I to sve “kada mu je vreme“ od januara do polovine februara. Iz takvih zima izlazili su zdraviji narod, biljke i životinje. Kiše su padale takođe kada su bile potrebne, od maja pa do kraja avgusta, tihe po nekoliko dana koje su mogle da nadoknade izgubljenu vlagu u zemljištu, a da se za to vreme vredni ratari odmore. Bilo je i grada i oluja, ali nisu nosile krovove, čupale stabla i ostavljale pustoš iza sebe. Šta učiniti da nam se ove pojave ne dešavaju, ili bar ublaže? Svesni smo činjenice da prirodu ne možemo menjati već joj se moramo prilagoditi.
S obzirom da su nam nauka i tehnika znatno uznapredovale to su i mogućnosti da se u budućnosti možemo bolje snaći. Posledice poznih prolećnih mrazeva mogu se izbeći ili ublažiti na više načina, Najpre izborom vrsta i sorti voća koje su otporne na prolećne mrazeve ili imaju kasnije cvetanje i kretanje vegetacije. Izbor mesta za sadnju i ekspozicija mogu odložiti kretanje vegetacije. Zatim na raspolaganju nam stoji veliki izbor „anti-frost sistema za orošavanje”.
Zadimljavanje i zagrevanje voćnjaka na razne načine mogu pomoći da se izbegne kritična temperatura u vreme cvetanja i drugo. Visoke dnevne temperature u letnjim mesecima se najefikasnije ublažuju postavljanjem protivgradnih mreža, tj. ,mreža za zasenjivanje, samim tim su i zaštita od grada. Noćna orošavanja u vreme intenzivnih vrućina mogu dosta pomoći da ne dođe do ožegotina na plodovima, progorevanja lista i tako dalje.
Plahovite kiše, olujni vetrovi i druge nepogode koje ih prate ne mogu se drukčije izbeći već pravilnim izborom parcela za zasnivanje proizvodnje. Izbegavati površine u dolinama u blizini reka i potoka, Iznad zasada sa voćem nepovoljno je da se nalazi velika slivna površina sa koje se velika količina vode slije u voćnjak. Mali snežni pokrivač i posledice koje nosi ova pojava mogu se ublažiti instaliranjem raznih sistema za navodnjavanje, a pored toga, jesenje oranje, i jesenja sadnja su velika prednost nad prolećnom sadnjom. Duboko uzorano zemljište u jesen je veliki akumulator vlage za letnji period.
Prolećni mrazevi
Posledice poznih prolećnih mrazeva mogu se izbeći ili ublažiti na više načina, Najpre izborom vrsta i sorti voća koje su otporne na prolećne mrazeve ili imaju kasnije cvetanje i kretanje vegetacije. Izbor mesta za sadnju i ekspozicija mogu odložiti kretanje vegetacije. Zatim na raspolaganju nam stoji veliki izbor „anti-frost sistema za orošavanje”. Zadimljavanje i zagrevanje voćnjaka na razne načine mogu pomoći da se izbegne kritična temperatura u vreme cvetanja i drugo.
Andrija Radulović, dipl.ing. agronomije PSSS Užice
