Posebnu pažnju od grobnih priloga privukao je skarabej, naš jedinstven nalaz, koji zauzima značajno mesto u muzeju. Kao što je imao svoju vrednost u gvozdenom dobu za kneza iz Pilatovića, tako je danas vredan i za naš muzej. Čuva se i izlaže u okviru stalne postavke Užice, nastanak i razvoj, piše Radmila Jović, arheolog, kustos
Pre više od četiri decenije humka iz Pilatovića na svetlo dana donela je egipatski predmet, svetu bubu – skarabeja. Titulu jedinstvenosti zadržao je do danas i kao takav zasužuje da šira publika sazna nešto više o njemu.
Kneževska humka na lokalitetu Trnjaci u Pilatovićima kod Požege istražena je 1978. godine. Humka je bila posebno namenjena sahrani istaknute ličnosti tog vremena (gvozdeno doba, 6. vek pre n. e.), ilirskog kneza i najverovatnije njegove žene. Humka je monumentalne arhitekture (u praistorijskom smislu tog pojma), kameno – zemljane konstrukcije, prečnika oko 40 m. Detaljno je istražena 1977. i 1978. godine. Rukovodilac istraživanja je bio dr Mihailo Zotović, Narodni muzej Užice.
Humka je prostorno izdvojena od nekropole sa 17 manjih tumula (lokalitet Ravni lug u Pilatovićima) u okviru koje je istraženo 80 grobnih celina. Jedinstven je funeralni kompleks koji se vezuje za starije gvozdeno doba, tj. za glasinačku kulturnu grupu. U središnjem delu humke, unutar kamenog prstena, nalazio se kružni grob od krupno lomljnog kamena sa ostacima spaljenog pokojnika i dva periferna groba. Centralni, knežev grob, bio je bogat grobnim prilozima koji su prilično oštećeni vatrom sa lomače. Monumentalnost ovog groba i delovi ratničke opreme svrstavaju ga u grupu kneževskih grobova na centralnom Balkanu.
Posebnu pažnju od grobnih priloga privukao je skarabej, naš jedinstven nalaz, koji zauzima značajno mesto u muzeju. Kao što je imao svoju vrednost u gvozdenom dobu za kneza iz Pilatovića, tako je danas vredan i za naš muzej. Čuva se i izlaže u okviru stalne postavke Užice, nastanak i razvoj.
Skarabej je rađen od steatita svetlije boje, malih je dimenzija (1,3h2,6h 1,1 cm), a završna glazura je većim delom spala. Elemnti glave, gornjeg dela prednjih grudi i tvrdih krila insekta razdeljenih linijom, jasno su uočljivi. Na stopi, tj. donjoj strani skarabeja urezana je predstava dve simetrično postavljene zmije (ureusa), krokodil, a u centralnom delu prikazan je sam skarabej. Perforiran je (probušen) duž glavne, vertikalne ose.
Skarabeji su se vrlo česti nalazi na tlu Egipta, Nubije, jugozapadne Azije, severne Afrike, Italije, Sicilije, Sardinije, Kipra, Grčke. U Srbiji skarabej iz Pilatovića predstavlja jedinstven nalaz. Najverovatnije je ovaj egipatski dragulj najpre stigao u grčku sredinu, putevima komunikacije koji su među ovim kulturama bili jaki i intezivni, naročito od sredine 7. veka pre n. e, da bi sa ostalim grčkim importom stigao u balkansko zaleđe, u Pilatoviće. Sibolički smisao skarabeja u novoj sredini nije prepoznat, već je luksuzni materijal od koga je sačinjen i način na koji je došao u posed kneza doveli do toga da bude uključen kao grobni prilog.
Izuzetan značaj našeg skarabeja upravo se i ogleda u njegovom kontekstu nalaza in situ, tokom arheoloških istraživanja centralne grobnice nekropole.
Skarabej je amulet, najpoznatija egipatska amajlija, a zbog svog tzv. podmlađujućeg svojstva korišćen je i za žive i za mrtve. Smatran je simbolom obnavljanja, ponovnog rođenja, predstavlja simbol sunca, duše, uskrsnuća i plodnosti.
Kao takav ”gostovao” je u Muzeju afričke umetnosti za potrebe izložbe Simboli božanskog u starom Egiptu i zauzima i posebno mesto na izložbi Narodnog muzeja Užice, Nakit kroz vreme – neprolazna lepota i majstorstvo koja je otvorena za posetioce do 12. avgusta ove godine.
Radmila Jović, arheolog, kustos
